|
Svi znamo koliko estetski dobro uređeno okruženje utiče na atmosferu na radnom mestu. Za one koji su se zasitili uobičajenih sivih tonova kompjuterske opreme, Compaq je izbacio novu seriju poslovnih računara pod nazivom Evo. Koncipirani u obliku radnih stanica smeštenih u klasična kućišta, oni su redizajnirani taman toliko da unesu neki novi duh u kancelarije svojih vlasnika. Sa prednjim delom u srebrnoj i ostatkom (uključujući periferije) u crnoj boji, ova konfiguracija zadovoljava i najviše kriterijume.
Da bi zaposleni, osim izgledom, bili zadovoljni i radom računara, neophodno je da on bude dovoljno brz, potpuno stabilan i lak za održavanje. O lakoći održavanja i popravke brand-name računara više puta smo govorili; dostupni su svi oblici kućišta, od umanjenih i klasičnih desktop rešenja do tower-a. Sve je učinjeno da se smanji TCO (Total Cost of Ownership) što veoma cene kompanije i državne ustanove koje nabavljaju velike količine računara; dokaz je mnoštvo IBM i Compaq računara po našim državnim institucijama.
Za dovoljnu brzinu rada ovoga puta se stara Pentium 4 procesor radne frekvencije 1.5 GHz, a za stabilnost je zadužena matična ploča Compaq-ove izrade usklađena sa Intel-ovim preporukama o rasporedu komponenti. Kao kuriozitet treba navesti da se memorijski slotovi nalaze pod malim uglom u odnosu na osu kućišta. U njima se nalazi 128 megabajta SDRAM memorije, a sve to koordiniše Intel i845 čipset. Intel još nije izdao G reviziju ovog čipseta koja bi sadržala i integrisanu grafiku, pa se Compaq okrenuo proverenim AGP rešenjima – u mašini se našla kartica sa nVidia Vanta čipom i 16 MB memorije, mada se može naručiti i model sa jačim nVidia i Matrox grafičkim procesorima. Takav izbor je i logičan, jer konfiguracija nije namenjena 3D igrama.
Da ništa nije savršeno pokazuje i izbor hard diska: Western Digital od 20 GB pokazao je neočekivano slabe rezultate na testovima, što se odrazilo i na ukupne performanse mašine. Lošu sliku o IDE podsistemu „dopunjuje“ i CD-ROM uređaj deklarisan na brzinu od 48x, koji je podbacio na testu slabo čitljivih medija; nije bilo greški i prekida, ali je brzina vidno pala. Ako je za utehu, CD nije emitovao „zvučne efekte“ tipične za CD uređaje većih brzina.
Kada smo već kod buke, još jednom se potvrđuje umešnost inženjera u Compaq-u da naprave gotovo bešuman računar, za šta je u velikoj meri zaslužan specifičan sistem hlađenja procesora. Iako Pentium 4 procesori emituju značajno manje toplote od AMD-ovih, neophodan je efikasan sistem za hlađenje. U ovom slučaju korišćen je minijaturni kuler na procesoru i veliki ventilator na kućištu koji se relativno sporo okreće, a dodatak je plastična cev koja sprovodi topao vazduh direktno od procesora do „spoljnog sveta“. Uz AC97 zvučnu karticu, na ploču je integrisan i Intel-ov 10/100 mrežni adapter, tako da kupljeni računar možete odmah priključiti u mrežu.
Dobar utisak o periferijama, koje su ovoga puta zastupljene u obliku proverene Compaq tastature sa YU slovima i OEM Logitech Pilot-a, pomalo kvari priloženi monitor. Iako se mogu kupiti i drugi modeli, nama je na test uz konfiguraciju stigao Hyundai V750, čiji je kvalitet dovoljan za prosečne Office primene ali nije za nešto više.
Na disk je instaliran Windows XP Professional, mada se pri prvom uključivanju korisnik može odlučiti i za Microsoft Windows 2000 u verziji Professional, a u kutiji stiže i Compaq-ov softver za dijagnostiku i oporavak oštećenog sistema. Naravno, operativni sistem je uredno licenciran i prilagođen računaru. Sve u svemu, Compaq nam je još jednom pokazao kako se pravi solidan računar sa jasno preciziranom namenom – radna stanica u velikim sistemima. Po svojoj osnovnoj opremi model D500 nije pogodan za manje firme, ali se on može dodatno opremiti u dogovoru sa dobavljačem.
|
