 | | (kliknite za veću sliku) |
Priča o Mozilla browser-u počinje zapravo još 1994. kada je tim koji je stvorio prvobitni Web browser Mosaic i prvi Web server ncsad formirao kompaniju Netscape. Interno ime Netscape browser-a bilo je Mozilla, ali su u mladoj firmi zaključili da takvo ime nema mnogo šanse za uspeh na tržištu, pa je browser uglavnom bio poznat pod imenom Netscape. U periodu koji je usledio kompanija Netscape je bila perjanica američkog high-tech biznisa i prethodnica dot.com buma koji je obeležio kraj devedesetih.
Tokom 1996. na scenu je stupio i Microsoft sa svojim Internet Explorer-om i tada je zvanično započelo tržišno nadmetanje poznato pod imenom „rat browser-a“. „Rat“ je završen 1998, kada je Microsoft uključio Internet Explorer u Windows 98 čime je Netscape bio jednostavno izbačen iz trke.
Netscape, zbrisan ovim postupkom Microsoft-a, praktično nestaje sa scene, istovremeno gubeći samostalnost (kupio ga je AOL). Jedan od poslednjih poteza Netscape-a bilo je otvaranje izvornog koda Communicator-a. Bilo je to pre hvatanje za slamku nego potez koji bi sprečio nadolazeću monopolizaciju od strane Microsoft-a; otvaranje koda je dočekano prvo sa oduševljenjem, a zatim sa rezignacijom.
Ispostavilo se da je Netscape-ov kod bio suviše konfuzan da bi se na njemu bazirao ozbiljan open source projekat. Nakon višemesečnih rasprava formiran je tim koji će upravljati stvaranjem novog browser-a koji je nazvan Mozilla. Tim su predvodili programeri na platnom spisku Netscape-a, ali je bilo i učesnika iz drugih „timova“. Jedna od prvih odluka Mozilla tima bila je da se zaobiđe postojeći Netscape-ov kod i krene od nule. Četiri godine kasnije pred nama je prva zaokružena verzija njihovog rada – Mozilla 1.0.
Povratak Netscape-a?
Prvi izlazak na scenu nije bio slavan. Netscape je tokom 2000. godine iskoristio jednu od alfa verzija (sa oznakom 0.5) Mozilla browser-a. Potpuno nespreman za iskušenja tržišta, ovaj browser je opravdano kritikovan, a često je izazivao i podsmeh. Netscape je ovim potezom dodatno pokvario svoju reputaciju, ali Mozilla tim nije bio uzdrman. Ozbiljno shvativši rokove koje su sami sebi postavili, članovi Mozilla organizacije su na vreme izneli na tržište stabilnu i brzu verziju koja može da parira Microsoft-u.
Mozilla browser liči na Netscape 4, ali je ta sličnost površinska – sve ostalo je izmenjeno. Za razliku od Netscape-a 4, Mozilla dosledno poštuje sve W3C i IETF standarde i preporuke. Ako naiđete na Web stranu koja se ne ispisuje pravilno, možete biti sigurni da razlog nije u tome što Mozilla ima bag ili nepravilno čita HTML tagove (što je bio čest slučaj sa Netscape-om 4), već da je autor sajta „ugađao željama“ Internet Explorer-a a ne W3C standarda.
U oči odmah upada podrška za teme, koje omogućuju da se izmeni izgled browser-a. Dve osnovne teme su Classic, koja simulira izgled Netscape-a 4 i Modern, koja predstavlja osnovni izgled Mozilla browser-a, ali i budućeg Netscape-a 7.
Druga korisna mogućnost je blokiranje pop-up prozora i banera. Korisniku je ostavljeno da definiše šta sve Web sajt može da uradi, pa pojedinačno možete da dozvolite i sprečite otvaranje neželjenih prozora, otvaranje linkova u novom prozoru, promenu dimenzija i položaja postojećih prozora putem JavaScript-a, sakrivanje statusa i toolbar-ova, ispisivanje teksta u statusnoj liniji, rad sa cookie informacijama... Velika novina je i tabbed browsing, već poznat korisnicima browser-a Netcaptor i Opera. Tabovi omoguću da se strane otvaraju u istom prozoru umesto da svaka otvorena strana dobija svoj prozor. Tada je svaka strana označena tasterima na dnu ili vrhu prozora browser-a.
U jednom folderu
Poboljšana je i podrška za bookmark-e: za razliku od Internet Explorer-a, koji zahteva da bookmark-e koje želite na toolbar-u smestite u folder Links, Mozilla omogućava da sve željene bookmark-e skupite u jedan folder, a zatim taj folder proglasite za Toolbar Folder. Istovremeno, Mozilla sve vreme pristupa i IE Favorites folderu, a posebnu poslasticu čini osobina ključnih reči, nadgradnja jedne od najpoznatnijih osobina AOL-ovog softvera. Za razliku od AOL-a, ovde ključne reči definiše sam korisnik – kada napravite novi (ili editujete postojeći) bookmark, dodate i ključnu reč, a kasnije je dovoljno u adresnoj liniji otkucati ključnu reč pa Mozilla otvori željeni link.
Http pipelining je jedna od do sada nekorišćenih osobina http 1.1 protokola, koji umesto po „pošalji zahtev – čekaj odgovor“ principu može raditi u režimu „šalji-sve-zahteve-odjednom“, pri čemu se odgovori od servera razvrstavaju po redosledu pristizanja. U velikom procentu slučajeva ovo ubrzava http saobraćaj (nema čekanja da se otvore sve potrebne konekcije i da stignu odgovori), ali svi Web serveri ne podržavaju ovu mogućnost optimalno.
Sidebar je od ranije poznat panel u okviru Web browser-a u koji se smeštaju stvari koje želite da vam sve vreme budu pred očima, slično kao Explorer Bars kod IE. Razlika je u tome što Mozilla omogućava korisnicima da sami kreiraju ili instaliraju aplete za ovaj sidebar. Određeni broj sajtova već sad nudi panele koji prikazuju najnovije vesti, teme za diskusiju, a postoje i Instant Messaging klijenti.
Mogućnosti podešavanja i prilagođavanje potrebama korisnika je na retko viđenom nivou: sve može da se podesi. Najvažnije opcije su smeštene u Preferences dijalog, ali je i sve ostalo (bukvalno sve) dostupno u konfiguracionom fajlu – sve moguće opcije i trenutno izabrane vrednosti mogu se videti kad u adresnoj liniji otkucate about: config. Mogućnosti prilagođavanja se odnose čak i na sajtove kojima pristupate.
Nesvakidašnje su i mogućnosti proširenja: postoje mnogobrojni dodaci koji se kreću od dodatnih panela za sidebar do multimedijalnih komponenti i alternativnih korisničkih interfejsa. „Zborno mesto“ za ovakve dodatke je sajt www.mozdev.org  . Neki od posebno zanimljivih dodataka već su pominjani Multizilla ili Instant Messaging klijenti, zatim mouse gestures add-on koji omogućava da se razni pokreti mišem tumače kao određena akcija – npr. nagli pokret mišem ulevo može da zameni taster Back.
Jedna od glavnih karakteristika Mozilla paketa je prilagođenost različitim platformama – mogli bismo reći da Mozilla radi na više operativnih sistema nego što većina naših čitalaca zna da pobroji: počevši od Windows-a, Mac-a i desetak verzija Unix-a, podržani su i BeOS, AmigaOS, OS/2 pa čak i VMS! Postoje i nezvanične verzije za druge operativne sisteme i uređaje, a jedno vreme čak se pričalo i o verziji za MS-DOS.
Mail, News, Chat
 | | (kliknite za veću sliku) |
Mozilla Mail donosi značajno unapređenje Netscape Messenger-a po pitanju brzine rada i mogućnosti. Najvažnija novina je podrška za više naloga POP3 i IMAP tipa. Omogućen je šifrovani transfer za sva tri protokola (SMTP, POP3, IMAP) korišćenjem SSL-a ili TLS-a. Unapređen je threaded view, što je korisno za praćenje mail lista, dok podrška za IMAP foldere nema pravu konkurenciju.
Poput Netscape Messenger-a, Mozilla Mail koristi standardni Unix format za čuvanje poruka, što znači da ćete vašem današnjem mailbox-u moći da pristupite i kroz deset godina, što nije sigurno za Microsoft-ove programe. Sastavni deo Mozilla paketa je IRC klijent, što u vreme kada se za većinu „čaterskih“ potreba koriste Instant Messenger programi može da bude kontroverzna odluka. Uostalom, Netscape je u verziji 7.0 beta IRC klijent zamenio sopstvenim AIM/ICQ klijentom. Open source zajednica ne haje mnogo za IM (osim ako je u pitanju Jabber), pa je sastavni deo Mozilla paketa Chatzilla. Ovaj program se ne može porediti sa vrhunskim chat programima kao što su mIRC ili X-Chat, ali za povremene posete IRC kanalima može sasvim pristojno da posluži.
Mašina
 | | (kliknite za veću sliku) |
Podjednako interesantne su i novine koje korisnik ne vidi, a to se odnosi na tehnologije na kojima je baziran Mozilla projekat. U srcu sistema je komponenta poznata pod imenom Gecko – „pogonska mašina“ koja se stara o parsiranju HTML dokumenata i njihovom ispravnom prikazu. Osim doslednog poštovanja W3C standarda, ovu komponentu karakteriše mogućnost lake ugradnje u druge programe i prenosivost. S obzirom na otvorenu arhitekturu, slobodno dostupan izvorni i mogućnost ugradnje u druge programe, Gecko se već sad nalazi u raznim proizvodima, od alternativnih browser-a (Galeon za Unix, Kmeleon za Windows, Chimera za MacOS X), preko programa koji pretvaraju HTML stranu u bitmapu, do komercijalnih IDE okruženja kao što je Komodo koji služi za razvoj Perl, Python i Tcl skriptova.
Gecko nikako nije usamljen – tu je i XUL (eXtensible User-interface Language), tehnologija bazirana na XML-u, namenjena je kreiranju korisničkog interfejsa. Upravo je pomoću ovog jezika i uz saradnju sa Gecko jezgrom kreiran korisnički interfejs paketa Mozilla. XUL podržava sve elemente savremenih korisničkih interfejsa, a multiplatformska priroda omogućava da se kombinacija XUL/Gecko koristi i kao alternativa za Javu. Kombinaciju dopunjuje objektni model XPCOM (Cross-Platform Component Object Model) nastao kao pojednostavljena višeplatformska verzija COM-a. Rad XPCOM komponenti može se kontrolisati korišćenjem JavaScript-a.
Paket tehnologija koje rade u pozadini dopunjuju dve zanimljive biblioteke: Necko i ImageLib. Necko nudi mrežni API koji pokriva nekoliko slojeva, od transportnih do prezentacionih. Komponente ovog API-ja sadrže implementacije protocol handler-a za HTTP i FTP, ali i mrežne funkcije nižeg nivoa kao što su DNS, autentikacija, veze kroz proxy server te keširanje. Imagelib je biblioteka koja se stara o prikazu grafičkih formata poput JPEG, PNG ili GIF. Obe biblioteke su intenzivno korišćene za potrebe Mozilla browser-a.
Mozilla nudi i dve open source implementacije JavaScript-a. Prva je originalna, poznata iz starih verzija Netscape-a i napisana u jeziku C, a druga je razvijena u Javi. Sastavni deo Mozilla paketa je i Venkman, JavaSript debager koji nudi standardne funkcije (tačke prekida, single step, step over itd.) onima koji razvijaju skriptove u ovom jeziku. Web autorima Mozilla nudi i DOM inspektor (class browser za Document Object Model) kao i ViewSource prozor koji boji sintaksu HTML-a i JavaScript-a.
Novi rat browser-a?
Da je ovaj tekst napisan 1998. godine, sledio bi ključni momenat – poređenje Mozilla browser-a sa Internet Explorer-om. Danas je takvo poređenje zanimljivo, ali ne posebno bitno: IE drži 90% tržišta, a na sceni postoje omotači koji IE mašini dodaju funkcije (poput Netcaptor-a), pa i samostalni browser-i (Opera) koji umnogome nadmašuju IE, ali to ne utiče na raspodelu na tržištu.
Poređenje ćemo ipak napraviti: Mozilla upadljivo brže prikazuje strane nego IE6, ali se sporije startuje. Taj problem se elegantno zaobilazi opcijom QuickLaunch koja učitava najvažnije delove sistema zajedno sa Windows-om; slično radi i Internet Explorer. Poređenjem pojedinačnih opcija lako se uočava da je Mozilla daleko bogatiji, a što se tiče ispravnosti prikaza – kod onih sajtova koji se drže standarda Mozilla je neprevaziđen, dok će sajtovi optimizovani za IE bolje izgledati u Microsoft-ovom browser-u. Što se tiče stabilnosti, Mozilla i IE6 su „tu negde“.
Prednost Mozilla Mail-a u odnosu na Microsoft-ove e-mail programe je uverljiva. Ozbiljnih nedostataka nema, a IMAP podrška, pregled thread-ova i čuvanje u standardnom formatu predstavljaju vrlo ubedljive argumente. Treba reći i da sva tri (Mozilla Mail, Outlook Express i MS Outlook) zaostaju za specijalizovanim mail programima kao što su Eudora i (posebno) The Bat.
Pitanje koje se često čuje u poslednje vreme je da li konačni izlazak Mozilla browser-a na scenu, kao i buduća verzija pod imenom Netscape 7 (koji će biti baziran na Mozilla 1.0) znači i ponovni početak rata browser-a. Bez obzira na sve prednosti koje donosi Mozilla, verovatni odgovor glasi: ne. Microsoft-ova prednost je suviše ubedljiva, a najveći broj korisnika ne vidi nikakav razlog da menja osnovni browser.
| 
