Zamislite da pod kožom vaše ruke imate mikročip dimenzija 12×2.1 mm, u čiju memoriju je upisana vaša celokupna medicinska istorija ili kratak identifikacioni broj (ID) koji zamenjuje ličnu kartu, pasoš, kreditne kartice i ostale „sitnice“. RFID (Radio Frequency Identificaton) tehnologija je preko jednobitnih sistema za proveru prisutnosti nekog artikla i brojanje predmeta dostigla svoj vrhunac (?) pojavom VeriChip-a.
Kako sve to radi?
RFID je zamišljen kao jednostavna zamena bar-kodova: identifikacija bežičnim putem, preko radio-talasa. Kako se tehnologija razvijala tako su se javljale nove ideje, pa smo stigli do prvog komercijalnog biočipa na svetu. Osnovni segmenti RFID sistema su antena, transiver (predajnik i prijemnik sa dekoderom) i transponder (ili RF tag). Antena emituje radio signale koji aktiviraju transponder (tag) koji emituje ili prima podatke u zavisnosti da li se želi upis ili čitanje memorije. Za sve to su, naravno, potrebne dve strane – čitač i prijemnik. Čitač (ako ima dekoder i interfejs za obradu podataka, jednim imenom se naziva interogator) može biti prenosni uređaj ili fiksiran na neko mesto.
Čitač emituje radio talase u prostoru do 100 stopa (oko 30 m) ili više (u zavisnosti od radio-frekvencije i izlazne snage predajnika). Kada RF tag prođe kroz zonu dejstva čitača, tag (transponder) detektuje aktivacioni signal i čitanje ili upis podataka u memoriju taga može da počne. Inače, transponder je skraćenica od TRANSmitter/resPONDER, čime se najbolje opisuje funkcija uređaja.
|
Prvi EAS je klasični jednobitni sistem za ispitivanje prisutnosti odgovarajućeg predmeta, odnosno artikla. Portable Data Capture sistem karakteriše upotreba prenosnih terminala, odnosno RFID čitača koji „pokupe“ podatke iz tagova i memorišu ih ili šalju bežičnim linkom (RFDC) odgovarajućoj aplikaciji na obradu. Networked (umreženi) sistemi imaju fiksno pozicionirane čitače koji su povezani u mrežu sa kontrolnim sistemom dok su tagovi (transponderi) pokretni. Najzad, Positioning sistemi se koriste za automatsko praćenje kretanja i navigaciju vozila: čitači su pozicionirani na vozilu, dok su tagovi u asfaltu ili na pragovima šina. Prelaskom vozila, podaci se očitavaju i prenose kontrolnom sistemu. Ovaj način navigacije je u upotrebi kod kompanija za prevoz, kako u Evropi tako i u Americi.
Tri frekvencijska opsega su definisana za upotrebu RFID sistema dok se podopsezi za specifičnu upotrebu mogu razlikovati od države do države; opšta podela prikazana je u tabeli 1. Domet je jedna od ključnih pitanja koja treba postaviti pri upotrebi bilo kojeg RFID sistema. Željeni domet se reguliše snagom uređaja, pri čemu se uglavnom koriste snage od 100 mW do 500 mW.
VeriChip
RFID tehnologija se već godinama razvija i bilo je samo pitanje vremena kada će i „ljudski faktor“ biti ubačen u igru. Applied Digital Solutions (ADS) firma sa Floride je 19. decembra prošle godine predstavila VeriChip, mikročip veličine zrna pirinča – koji objedinjuje memoriju i transmiter. Predviđen je za ugradnju pod kožu, a podaci se čitaju prostim prelaskom skenera iznad njega: skener aktivira transmiter u čipu, koji onda emituje podatke. Frekvencija emitovanja je 125 kHz, što pripada Low opsegu za RFID sisteme. Jedna od osnovnih karakteristika sistema iz tog opsega jeste upravo niska cena, što je i velika prednost VeriChip-a.
ADS je 4. aprila ove godine dobila pismeno odobrenje od U.S. Food and Drug Administration (FDA) da se VeriChip ne smatra medicinskim artiklom, tako da se na njega i ne primenjuju isti zakoni kao za lekove. Na taj način je izbegnuta rigorozna procedura testiranja koja se primenjuje na svaki novi lek, odnosno proizvod koji potpada pod nadležnost FDA komisije. Tako je kompanija ADS dobila i zakonsko odobrenje da počne sa prodajom VeriChip-a.
Svaki čip sadrži posebni identifikacioni broj, koji je deo Global VeriChip Subscriber (GVS) Registry baze podataka koju održava Digital Angel Corporation (podružnica ADS-a), jedan od lidera u svetu telemedicine. U njoj su podaci za koje korisnik daje odobrenje (na primer medicinske informacije). Nakon čitanja skenerom (koji košta 3.000 USD) ID broj se šalje, putem Interneta ili specijalizovanom linijom, do GVS centra, odakle se dobijaju potrebni podaci. Jedan od najočiglednijih primera primene VeriChip-a je urgentni centar: povređena osoba se doveze u bolnicu i ako ima ugrađen VeriChip, veoma lako se mogu saznati podaci o istoriji bolesti, eventualnoj alergiji na lekove, prethodne medicinske intervencije i slično.
Biometrijski uređaji su sve više u upotrebi i to uglavnom za obezbeđenje objekata. Sa VeriChip-om ugrađenim ispod kože i čitačima postavljenim na pogodne pozicije procedura identifikacije se može drastično pojednostaviti i ubrzati. Prosečno vreme odziva u RFID sistemu je samo 100 ms. Tu je još i brazilski političar, Antonio de Cunha Lima, koji uporno pokušava da postane prvi Južnoamerikanac kome je ugrađen VeriChip; izgleda da Brazil, kao četvrta država na svetu po broju kidnapovanja (Kolumbija, Meksiko i Indonezija „prednjače“), predstavlja zanimljivo tržište za ovu tehnologiju.
Vakcinisati se ili ne?
Uprkos prvobitnim najavama da bi VeriChip mogao da sadrži veliki broj podataka, za sada se stiglo samo do skladištenja identifikacionog broja. Uz nešto veću memoriju u koju se, osim čitanja, mogu upisati podaci, lako se može desiti da VeriChip zameni ličnu kartu, pasoš, kreditne kartice i druge dokumente; sve što je potrebno jeste otići kod lekara i primiti „vakcinu“. Veoma jednostavna procedura koja menja život — naravno, na dobrovoljnoj bazi.
Ima i onih kojima čitava ideja zvuči jezivo i budi paranoične misli. Kontroverze oko VeriChip-a su ozbiljne: mnogobrojni borci za ljudska prava i zaštitu privatnosti već su izrazili zabrinutost, naročito nakon najava kompanije ADS da će se VeriChip integrisati sa globalnim sistemom za pozicioniranje (GPS). Ideja koja je nakon terorističkog napada od 11. septembra izuzetno dobila na popularnosti u SAD je formiranje nacionalnog ID sistema. Ispitivanje koje je tokom marta sprovela firma Gartner Dataquest govori da se 41% Amerikanaca protive nacionalnom ID sistemu dok je svega 26% za ovu ideju.
Mnogi upoređuju VeriChip sa „znakom zveri“ iz biblijskog teksta „Knjiga otkrovenja“. Uprkos tome, predviđenih 470 miliona američkih dolara, koliko bi tržište ID čipova trebalo da „obrne“ do 2007. godine, itekako je primamljivo, a da i ne pominjemo 15 milijardi dolara na tržištu opreme za verifikaciju! Kako se stvari razvijaju, uskoro će plaćanje računa u obližnjoj prodavnici biti veoma jednostavna operacija skeniranja ruke i to sve zahvaljujući čipu dimenzija 12×2.1 mm. Da li da se pripremamo za „vakcinu“ posle koje ništa neće biti isto?
|