|
U prošlom broju bacili smo letimičan pogled na Mandrake 8.2 i upoznali se sa mogućnostima primene Linux-a u poslovnom okruženju. U međuvremenu je pristigla i nova verzija Mandrake distribucije koja još više integriše operativni sistem, radno okruženje i najvažniji Open Source paket za poslovnu upotrebu – Open Office.
Mandrake 9
 | | (kliknite za veću sliku) |
Prodor Open Source softvera u sve vidove primene računara je sve snažniji. Kao što smo videli u prethodnom broju, sve je veći broj paketa koji omogućavaju uspešnu primenu Open Source rešenja i u poslovanju. Iako su kod nas Linux i, uopšte, Open Source postali posebno aktuelni u doba obavezne legalizacije softvera, zanimanje za upotrebu Open Source programa u poslovnim okruženjima prisutno je i u najrazvijenijim zemljama sveta.
Jedan od najvažnijih razloga svakako je promena koju je Microsoft izvršio u licenciranju svojih proizvoda, briga zbog monopola ali i veliki napredak koji je Open Source scena napravila na polju prilagođavanja softvera korisniku. Tako je u očima računarskog mainstream-a Linux prestao da bude samo sistem orijentisan ka serverima i postao privlačno rešenje i za desktop. Pojava dve nove distribucije Mandrake 9 i RedHat Linux 8 privukla je veliku medijsku pažnju, jer su obe orijentisane ne više samo ka serverskim, već i ka klasičnim poslovnim primenama.
Niža cena Linux rešenja kombinovana sa vrlo upotrebljivim softverom predstavlja sve jasniji argument tako da glavni razlog protiv više nije nedostatak funkcionalnosti već iskustvo stečeno u radu sa Windows-om, ulaganja u rešenja zasnovana na Windows platformi, ali i strah mnogih korisnika od novog i nepoznatog. Mandrake Linux odavno ima reputaciju distribucije Linux-a koja je najbliža običnim korisnicima. Zbog toga se svaka nova verzija očekuje sa velikim interesovanjem.
Mandrake Linux 9 ne uvodi značajnije novitete – u pitanju je evolutivni korak čiji je cilj bio da se ažuriraju najvažnije komponente sistema. S obzirom da razvoj glavnih komponenti sistema teče potpuno nezavisno jedno od drugih (ponekad dolazi i do konflikata), zadatak autora distribucija je da uskladi rad svih ovih komponenata. Značaj Mandrake Linux-a 9 je upravo u činjenici što ga čine nove verzije tih glavnih komponenti koje donose značajan pomak u odnosu na svoje prethodne verzije. Tako osnovu Mandrake-a 9 čine desktop okruženja KDE 3 i Gnome 2, te dva veoma važna Open Source projekta – Open Office i Mozilla.
Mandrake Desktop
 | | (kliknite za veću sliku) |
Standardni Mandrake Desktop sačinjava KDE 3.0.3. Za razliku od nekih drugih distribucija (RedHat 8), Mandrake koristi standardan KDE izgled koji bi trebalo da bude privlačniji za upotrebu u tradicionalnijim poslovnim okruženjima na koje MandrakeSoft cilja. Tu je i Gnome 2.0.2 koji je transparentno integrisan u osnovni Desktop; integracija ova dva radna okruženja je tradicionalno uporište Mandrake distribucije. Naravno, korisnik može izabrati i Gnome kao osnovno, a KDE kao prateće okruženje, a mogu se koristiti i drugi programi za upravljanje prozorima (WindowMaker, Enlightenment).
Kao jedna od vodećih distribucija Linux-a, Mandrake sadrži impresivnu količinu softvera za razne primene koja može zbuniti novajlije u svetu Open Source softvera. Njima je Mandrake namenio poseban meni pod imenom What to do, u kome su programi sortirani po poslu koji obavljaju. Za grafiku je zadužen XFree86 4.2.1, a Mandrake 9 kao važnu novinu donosi doslednu primenu anti-aliasing-a na nivou praktično svih značajnih grafičkih okruženja (to je do sada bilo rezervisano za KDE).
Jedna od najvećih kočnica za prodor Linux-a u poslovni svet je to što alati za podešavanja nisu konzistentni. Nekada je sve moralo da se radi iz komandne linije, editovanjem tekstualnih fajlova, zatim su se stidljivo pojavljivali grafički administrativni alati, ali njihov rad nije bio usaglašen. Mandrake je tu odavno izuzetak sa svojim „kontrolnim centrom“. To je skup alata koji kontrolišu proces podizanja sistema, podešavanja hardvera, aktivnih fajl-sistema (lokalnih i mrežnih), podešavanje mreže i Internet konekcija, postavljanje firewall-a i Internet sharing-a, održavanje menija (to se ne može raditi iz Explorer-a, kao u Windows-u), instalaciju fontova te instalaciju i ažuriranje softvera. Mandrake Control Center u verziji 9.0 ima nekoliko bagova, ali u celini obavlja svoj posao veoma dobro, transparentno se prenoseći do svih tehnologija koje se nalaze „ispod“ standardnog Mandrake Desktop-a.
O(pen)O(ffice.)o(rg)
 | | (kliknite za veću sliku) |
Za bum primene Linux-a u poslovnim okruženjima svakako je najzaslužniji paket OpenOffice.org, koji se popularno skraćuje neobičnom skraćenicom OOo. Značaj distribucije Mandrake Linux 9 je (i) u tome što je OpenOffice njen sastavni deo. Samostalna instalacija jednog ovakvog paketa u višekorisničkom okruženju kakvo je Linux ume da bude traumatično iskustvo za korisnike, pa je integracija Office paketa sa osnovnim sistemom veoma dobrodošla. OpenOffice.org je detaljno predstavljen u „PC #80“, pri čemu verzija paketa namenjena Linux-u izgleda i funkcioniše gotovo isto kao i Microsoft Windows verzija. Uz Mandrake Linux 9 stiže Open Office u ažuriranoj verziji 1.0.1, koja ispravlja značajan broj bagova uočenih u prethodnoj verziji.
OpenOffice je veoma popularan u svetskim razmerama. Konzervativne procene govore o dva do pet miliona instalacija, od ukupno 8.5 miliona preuzimanja. U taj broj se ne računaju komercijalna verzija StarOffice, kao ni kineski derivati koji bez sumnje broj instalacija ovog paket podižu za nekoliko miliona. Organizacija OpenOffice.org koja stoji iza paketa ne krije da je glavna ambicija ograničavanje Microsoft-ovog monopola. Glavne komponente paketa su tekst-procesor i HTML editor pod imenom Writer, pandan Excel-u je program za tabelarne proračune Calc, Impress služi za kreiranje grafičkih prezentacija, a tu su još i Draw za vektorsku grafiku, Math za kreiranje matematičkih formula, te Global, neka vrsta integratora.
Nesumnjivo najveće prednosti ovog paketa u odnosu na komercijalne „protivnike“ su cena i pristupačnost. Druga značajna prednost – više „politička“ nego funkcionalna – je otvoren i dobro dokumentovan format zapisa koji koristi standarde kao što su XML za strukturiranje i ZIP za pakovanje podataka. Dostupnost izvornog koda i Open Source licenca omogućavaju laku nadogradnju, efikasno rešavanje problema i garantuju dugovečnost ovog paketa i nezavisnost korisnika u odnosu na hirove korporacija. Kad smo kod korporacija, za one koji se osećaju sigurnije u prisustvu istih, iza OpenOffice.org stoji Sun Microsystems, a ni IBM nije daleko. OpenOffice radi na značajnom broju platformi – podržani su Windows, razne verzije Linux, najavljena je verzija za MacOS X, a entuzijasti rade na prilagođavanju programa pomalo zaboravljenim sistemima kao što su OS/2 i BeOS.
Važna osobina ovog paketa je integracija – dok radite sa programima imate osećaj da se nalazite u istom okruženju, što i nije daleko od istine, pošto su programi sastavljeni od zajedničkih komponenti. Većina osobina na koje ste navikli kod Microsoft-a nalaze se i ovde, mada se neke drugačije zovu, recimo Auto Pilot umesto čarobnjaka ili Help Agent umesto Office Assistant-a. Negde su čak i neke važne osobine postavljene u drugačiji kontekst, pa ćete često čitati kako OpenOffice Calc ne podržava pivot tabele ili kako ne podržava baze podataka, što nije baš najtačnije. Funkcionalnost pivot tabela dobija se korišćenjem opcije Data Pilot u Calc-u, dok je podrška koju OpenOffice pruža za rad sa bazama podataka zaslužila posebno poglavlje ovog teksta.
Šta nedostaje?
 | | (kliknite za veću sliku) |
Paketu OOo nedostaje integrisana baza podataka kao što je Access, kalendar, rokovnik, podrška za e-mail i groupware, fax i slično. Ove funkcije treba zameniti programima koji se isporučuju u okviru savremenih Linux distribucija. PIM i e-mail uspešno zamenjuje GNOME Evolution koji, osim odličnog PIM i e-mail programa, nudi i kompatibilnost sa Microsoft Exchange serverima.
GNOME Evolution pokušava da bude klon Outlook-a koga, barem kada je e-mail komponenta, povremeno i prevazilazi. Još bolji e-mail program je KDE-ov kmail, ali u tom slučaju ostajete bez podrške za Exchange i PIM komponenti koje morate tražiti na drugom mestu (takvih „mesta“ ima nekoliko u Mandrake Linux-u). Svi ovi programi nude podršku za sinhronizaciju sa „ručnim“ računarima koji koriste PalmOS.
Veliki nedostatak u odnosu na Microsoft Office je slaba integracija sa osnovnom platformom, što je danak visokom stepenu prenosivosti. Dok su Windows i Microsoft Office isprepletani, Linux i OpenOffice su dva sveta – OpenOffice čak i ne podržava fontove instalirane u X-Windows pa se fontovi namenjeni OpenOffice-u moraju instalirati posebno u odnosu na fontove namenjene upotrebi pod X-Windows-om. Mandrake pomaže utoliko što procedura instalacije fontova vodi računa o ovoj činjenici.
Problemi i sa fontovima
OpenOffice ne sarađuje najbolje ni sa samim sobom! Nećete imati problema da otvorite Word dokument u Writer-u pod Linux-om i pri tom sačuvate sva naša slova, ali je Linux Writer imao velikih problema sa dokumentom napisanim u Windows Writer-u. U neku ruku to je problem fontova pomenut u prethodnom pasusu – Writer je bio zbunjen činjenicom da je za prikaz teksta morao da koristi Unicode TrueType font koji nije instaliran pod njegovim engine-om nego pod font engine-om X Windows-a koji, opet, ne tretira Unicode onako kako OpenOffice očekuje. Pomogla je promena fonta u tekstu tj. izbor fonta koji je direktno instaliran u OpenOffice. Tipičan primer problema koji se rešavaju vremenom i koji postoje i u Microsoft-ovim programima – prednost Microsoft-a je što su o rešavanju ovakvih problema u njihovim programim napisane silne knjige, članci u časopisima, Web-sajtovima i sl.
OpenOffice nije baš brzinski šampion niti su njegovi zahtevi za resursima mali. U prednosti Microsoft Office-a treba ubrojati i podršku za TabletPC, prepoznavanje glasa, XML Web servise i razne druge stvari čija je primenljivost pod trenutnim okolnostima umerena ili (kao u slučaju XML Web servisa) nije baš neophodna u ovakvom programu. Veći je problem što se mogućnosti programiranja u OpenOffice svode na StarBasic koji jeste sličan VBA, ali je zatvoren u paket koji se nedovoljno oslanja na Open Source tradiciju.
Voleli bismo da vidimo otvorenost interfejsa OpenOffice.org paketa ka drugim Open Source razvojnim platformama i jezicima. Trenutno postoji kakva-takva podrška za Javu, a u razvoju je interfejs za Python, ali bismo voleli da vidimo i Perl, Ruby, Tcl i druge programske jezike koji su već integrisani sa drugim tehnologijama. Na taj način bi OpenOffice.org postigao stepen integracije sa drugim tehnologijama o kojima bi Microsoft (ali i njegovi korisnici) mogli samo da sanjaju. Nažalost, OpenOffice se trenutno više trudi da se takmiči sa Microsoft-om na njegovom terenu što se, kako nam iskustvo govori, pogoduje samo Microsoft-u.
Baze podataka
Često se čuje kako je veliki nedostatak OpenOffice i Linux-a generalno odsustvo programa koji bi bio nalik na Access. OpenOffice zaista nema integrisanu bazu podataka, ali svaka ozbiljnija Linux distribucija sadrži barem dve Open Source relacione baze podataka, MySQL i PostGres, koji po karakteristikama prevazilaze Access-ov interni DBMS sistem. Treba, ruku na srce, reći i to da se sam Microsoft Access veoma često koristi samo kao interfejs ka ozbiljnijim bazama, pre svega prema Microsoft SQL Server-u.
Glavna prednost Access-a su njegovi grafički alati za održavanje tabela, formulara za unos i izmenu podataka, te alati za kreiranje upita. Iako to možda nije tako očigledno, sve te alate poseduje i Open Office. Razlika je u tome što ih je Microsoft integrisao u poseban program, dok OpenOffice tu funkcionalnost integriše u sve komponente paketa. Komponenta koja se bavi bazama podataka (može joj se prići pomoću menija DataSources) sadrži nekoliko internih formata (npr. dBase) ali može pristupati različitim bazama pomoću ODBC i JDBC konektora. ODBC je uobičajena pojava na Windows platformama, ali se na Linux-u javlja znatno ređe.
Mandrake Linux u okviru preporučene instalacije obuhvata paket UnixODBC, koji obezbeđuje osnovnu funkcionalnost (postoje i druge implementacije ODBC-a za Unix/Linux) – treba dodati samo drajvere. Mandrake instalira ODBC drajvere za PostGres, dok se drajveri za MySQL (drajver se, logično, zove MyODBC) nabavljaju i instaliraju posebno. Pomoću grafičkih alata koji stižu u okviru UnixODBC paketa možete kreirati nove ODBC konekcije, odnosno Data Source Name (DSN) kako se nazivaju u ODBC terminologiji. Nakon toga, kreirani DSN treba navesti u OpenOffice-u pod opcijom DataSources i OpenOffice postaje sasvim pristojan program za rad sa bazama. Možete praviti i brisati tabele, kreirati formulare za rad sa podacima u tim tabelama ili upite koji će vršiti operacije nad njima. Ne postoje posebni moduli paketa – formulari su Writer-ovi dokumenti, tabele iz baze se mogu prikazivati u spreadsheet formatu, izveštaji se generišu korišćenjem sistema šablona i slično. Sve u svemu, funkcionalnost rada sa bazama podataka je integrisana u srce sistema – nedostaje samo poseban database engine, ali taj posao ionako bolje obavljaju drugi Open Source projekti.
Voleli bismo da vidimo integrisanu podršku barem za Open Source baze (pomenuti MySQL, Postgres), a onda i one komercijalne (Oracle, Microsoft SQL Server...). ODBC, recimo, ne dozvoljava kreiranje novih baza pa se za to moraju koristiti drugi alati, a bilo bi lepo da može sve da se završi u okviru Open Office-a. Zato Access-ov pristup i dalje ima znatnih prednosti.
Linux za posao
Pošto je OpenOffice postao sastavni deo ozbiljnijih distribucija Linux-a, nema većih prepreka za ulazak Open Source-a na tržište. Tamo gde OpenOffice zaostaje, pomažu drugi Open Source alati, što sve zajedno čini prilično skladan sistem. Uz fantastične uslove za razvoj namenski pisanih aplikacija i cenu sa kojom se ništa ne može porediti, Linux, OpenOffice i drugi Open Source softver predstavljaju dobar izbor za platformu na kojoj će se zasnivati poslovanje firme. To se uglavnom odnosi na okruženja koja nisu imala veće investicije u Windows platforme – bilo da su u pitanju softver, infrastrukutra ili trening i znanje kadrova.
Kod nas je u toku legalizacija softvera (barem onog koji dolazi iz Redmonda, mada se javljaju i druge firme), pitanje primene Open Source postaje posebno aktuelno. Microsoft nudi svoje Windows i Office po ceni „šoljice kafe dnevno“, ali treba imati u vidu da za značajan broj korisnika Microsoft nudi daleko više od onoga što je njima potrebno. Kandidati za implementaciju Linux-a su domaće firme sa pet do deset kompjutera – ovakve firme nisu obuhvaćete Microsoft-ovim popustom pri licenciranju, a dovoljno su velike da u njima obično već postoji administrator (makar i „gostujući“) koji će instalirati potreban softver i prilagoditi ga konkretnim potrebama korisnika. U tom slučaju se, prelaskom na Open Source, mogu ostvariti značajne uštede.
|
