|
Mnogo se priča o elektronskoj trgovini i B2C tehnologijama, a osnova svega toga su za sada platne kartice, u narodu poznatije kao "kreditne kartice". Kao što ćemo videti, za kupovinu preko Interneta dovoljni su brojevi, koji mogu biti ispisani na bilo čemu, mogu se čak slati elektronskom poštom kao poklon, ali je zajedničko ime ostalo. Stariji čitaoci sigurno se sećaju vremena kada su ljudi čuvali pare u bankama i posedovali platne kartice. Poslednja dekada prošlog veka nije bila slavna za našu istoriju, a još manje za ekonomiju, pa tek sada prikazujemo svet platnih kartica kao posebno civilizacijsko dostignuće u domenu plaćanja i raspolaganja novcem.
 |
Sve do prvih sankcija uvedenih 1992. godine domaće banke (od kojih mnoge više ne postoje) izdavale su platne kartice; ta praksa je u nekoj meri nastavljena i kasnije, s tim što kartice nisu važile u inostranstvu, a samim tim ni na Internetu. Zatim je usledio "prozor" od nekoliko godina, posle "Dejtona" a pre novih sankcija, kada su neke banke izdavale kartice koje su važile "napolju" i mogle se koristiti na Internetu, ali zbog manjeg poverenja u banke nisu bile toliko rasprostranjene. Zatim opet ništa, sve do 5. oktobra. Tada je počelo sređivanje bankarskog sistema, stigle su i neke strane banke i stvari su počele da idu nabolje.
Prve kartice su se pojavile, a sa njima i nedoumice oko toga kako rade i šta se sve njima može plaćati. U svetu ima mnogo kartica, ali je samo nekoliko stvarno velikih "igrača" - brendova, a svaki od njih ima više proizvoda. Zato smo istražili šta se sve od kartica može dobiti kod nas i pod kojim uslovima, uz poseban naglasak na proizvode kojima se može trgovati preko Interneta.
Zašto kartice?
Pre nego što pređemo na izbor kartice, upoznajmo načine njene upotrebe. Iako ovo pitanje može izgledati trivijalno, veliki deo populacije još nije upoznat sa svim mogućnostima, a uvek je dobro i utvrditi ono što znamo. Ovde ćemo se zadržati samo na osnovnim primenama, uz napomenu da posedovanje određenih kreditnih kartica sa prefiksima (obično su to imena plemenitih metala) nudi i neke dodatne pogodnosti, te su stoga to i statusne kartice.
Kartica se najčešće korisi u svakodnevnim kupovinama. Umesto da nosite keš u novčaniku, dovoljno je da nosite karticu. Gotovinu nećete morati ni da podižete, što znači da ređe idete u banku, čime štedite vreme. Ujedno se manje bojite krađe, gubitka novca itd. Da ne spominjem onaj lep osećaj kada se nađete ispred izloga radnje i vidite nešto što ste oduvek hteli da kupite, a niste poneli pare sa sobom. Kartica korisniku donosi veliki komfor.
Na dobitku je i država - ako je roba plaćena bezgotovinski, onda je skoro sigurno u pitanju "bela" ekonomija, tj. roba je prijavljena i na nju plaćen porez. Naravno, to je i znak da je plaćena legalno zarađenim parama, dakle zaradom na koju je takođe plaćen porez. Na kraju, plaćen porez je znak da će država imati više para i time će sve ono što se finansira iz budžeta biti bolje - prosveta, zdravstvo... (da me sada čuje ministar!).
Sa strane trgovaca može biti otpora, jer čak i ako se malverzacije sa porezom stave na stranu, pri plaćaju karticom prodavac mora da izdvoji određeni procenat (od 3 do 6%) za realizaciju transakcije. To znači da prodavac neće odmah dobiti pare, niti će dobiti sve pare. Gde je onda njegov rezon? Dobitak prodavca počinje od povećanog prometa, jer je kupcima lakše da tako plate, preko bolje kontrole radnika, do smanjene verovatnoće pljačke prodavnice, u kojoj nema mnogo keša. Poslovanje karticama se ne isplati jedino onima koji žive u crnoj i sivoj zoni poslovanja.
Kako izgleda?
Kreditna kartica je veličine kreditne kartice. Ovo nije rekurzija, već pokazuje da se svet toliko druži sa ovim "fleksibilnim prijateljima" da je uveden i novi pojam dimenzija koji se zove "veličina kreditne kartice". Kartice su razmerno male, lako staju u novčanik, a novčanici obično imaju predviđena mesta za njihovo držanje. Napravljene su od plastike a sa zadnje strane se nalazi "magnetna pista" koja nosi zapis o podacima vezanim za karticu, od broja do roka važnosti kao i nekih sigurnosnih podataka. Tu je i traka na kojoj treba da se nalazi vaš potpis.
Sa prednje strane je ispisan broj kartice, rok važnosti i ime vlasnika. Ovi podaci su obično reljefni odnosno, stručno rečeno, "embosirani". Opisali smo izgled klasične kartice, pri čemu treba znati da postoje varijacije o kojima ćemo više reći kasnije. Postoje i kartice sa čipom koji je pouzdaniji i funkcionalniji od magnetne piste - to je tehnologija budućnosti, za par godina ćemo svakako koristiti takve kartice, ali za sada one nisu u široj eksploataciji.
Kartice se mogu koristiti na nekoliko načina, u različite svrhe. Osim toga što su sredstvo plaćanja, kartice predstavljaju i neku vrstu garancije, pa recimo prilikom rezervacije nekih hotela (obično onih skupljih) treba ostaviti broj kartice kao vid garancije da će usluge biti plaćene, iako se realno plaća tek pri odlasku iz hotela (i pri tom se ne mora platiti karticom). Neki hoteli daju popust ako se plaća određenom karticom.
Za opis načina korišćenja kartice, objašnjenja razlika između kartica raznih tipova (embosirana, elektron ili virtuelna, debitna, kreditna ili čardž itd.), pregled brendova koji se kod nas izdaju (VISA, Europay/MasterCard, Diners Club, American Express) kao i precizan pregled tipova kartica koje izdaju naše banke (Atlas banka, Continental banka, Delta banka, Eksim banka, Komercijalna banka, Microfinance banka, Nacionalna štedionica, Raiffeisenbank, Societe Generale, Vojvođanska banka i Zepter banka) i uslova za njihovo dobijanje, pogledajte novembarski broj časopisa "PC". Posebnu pažnju posvetili smo novim VISA Virtuon karticama, koje se lako dobijaju a koriste se isključivo za plaćanje preko Interneta.
|
