|
Kratka istorija grafičke industrije u digitalnoj eri govori nam o postepenom odumiranju glomaznih i neprilagođenih analognih sistema i učvršćivanju pozicija jeftinijih tehnologija. U međuvremenu su PostScript, Photoshop, QuarkXPress, CorelDraw, Illustrator, vektorski fontovi i PDF format postali "ikone" moderne pripreme za štampu. Istorija se, znamo, ponavlja i ne tako retko dogodi se da do tada neprimetni autsajderi najpre postanu uvažena konkurencija, a onda dođe do obrta i smene na tronu. Upečatljiv primer je odnos snaga između Macintosh i PC računara, kao prepress sistema.
 |
Sve je počelo na Macintosh-u i mnogi DTP programi su nekada postojali samo u verzijama za taj računar. PC je smatran za neozbiljnu platformu u ovom poslu. Evolucija je spora, ali su njeni rezultati zadivljujući i danas se DTP korisnici opredeljuju između Macintosh i PC okruženja uglavnom na osnovu subjektivnih razloga, jer je, po realnim pokazateljima grafičke snage, reč o ravnopravnim platformama. Kolekcija alata koji čine temelj pripreme za štampu je vremenom razgranata, izbrušena i neprekidno usavršavana. Uloženo je mnogo novca, znanja i rada da bi se dostigao visoki profesionalni nivo kakav imaju Adobe InDesign ili Macromedia FreeHand. Danas grafički softver ostvaruje milijarde dolara profita godišnje, uspostavljeni su standardi i skicirane vizije novih tehnologija. Ipak, čitavu DTP scenu oblikuje relativno mali broj firmi i ponovo možemo govoriti o zatvorenom krugu koji je prigrabio čitav tržišni kolač. Može li se takva konstelacija uzdrmati besplatnim softverom otvorenog koda?
 | | (kliknite za veću sliku) |
Od softverskih alata koji se koriste u pripremi za štampu korisnici očekuju visoku pouzdanost i preciznost. Podrazumeva se velika mogućnost kontrole u oblasti digitalne tipografije, dobra podrška za Type 1 fontove, rad sa mnoštvom grafičkih formata za rasterske slike. Programi za oblikovanje stranica moraju da pruže opcije za podešavanje razmaka između reči slova, redova i pasusa, da prihvate rasterske i vektorske slike u EPS formatu, da besprekorno protumače CMYK kolorni model i da generišu korektan PostScript kod sa separacijama boje koje će osvetljivači ispravno protumačiti. Timu programera koji bi, bez prethodnog iskustva, počeo da radi na projektovanju DTP alata bilo bi potrebno nekoliko godina da dostigne ulazni prag kvaliteta za grafičke programe. Neosporno je da je većina teorijskih radova koji sadrže ključne algoritme za DTP programe odavno objavljena, ali je skupljane tih fragmenata i njihovo objedinjavanje dugotrajan i složen posao.
Linux-ovi aduti
Linux je, kao oličenje otvorenog operativnog sistema, već duže vreme faktor sa kojim se ozbiljno računa u kompjuterskom svetu. Na polju servera Linux je dostigao i u mnogim primenama prestigao Windows okruženja. Za upotrebu u kancelariji, na raspolaganju su OpenOffice ili StarOffice paketi koji doduše nemaju snagu Microsoft Office-a, ali su sasvim upotrebljivi u svakodnevnom radu. Firme koje računare koriste za poslovnu korespondenciju, umrežavanje, baze podataka i povezivanje sa Internerom sve potrebne alate pronaći će u Mandrake, RedHat ili SuSE Linux-u.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Ono što profesionalni DTP korisnik prvo uoči istražujući potencijale Linux-a, jeste izvanredna podrška za PostScript, što je najvažniji preduslov za uspešnu pripremu štampe. Sastavni deo operativnog sistema je Ghostscript, najbolji postojeći emulator PostScript-a, kao i GSview - grafički shell za Ghostscript koji ujedno ima i namenu programa za pregled PS i PDF datoteka. Firma Adobe nikada nije objavila izvorni kod svog primarnog proizvoda, interpretera programskog jezika PostScript, niti ga je prodavala kao samostalni proizvod. Specifikacija samog jezika je, ipak, dostupna - Adobe redovno publikuje i ažurira referentni priručnik PostScript Language Manual, što je bilo dovoljno da pre petnaest godina Peter Deutsch napiše prvu verziju emulatora PostScript-a.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Projektu su se spremno pridružili i drugi entuzijasti i ubrzo je demonstrirano kako može da izgleda saradnja programera širom sveta u razvoju složene aplikacije. Ghostscript je besplatan za korišćenje, ali je ipak uspeo da ostvari i komercijalne rezultate. Autori mnogih grafičkih programa i inkjet štampača licencirali su izvorni kod Ghostscript-a i ugradili ga u svoje proizvode kao softverski PostScript RIP. Zadatak RIP-a (Raster Image Processor) je prevođenje PostScript programa koji sadrži opis stranice u rastersku sliku koja se može odštampati ili prikazati na ekranu. Svaki izlazni uređaj je, u osnovi, rasterski ali mu nedostaje logika koja bi komande programskog jezika prevela u tačkice. Najnovija verzija Ghostcript-a je PostScript 3 i PDF 1.4 emulator, što znači da Linux ima dobre DTP temelje.
Za analizu tipografskih potencijala Linux-a, njegovog upravljanja fontovima, programa za obradu rasterskih slika GIMP u saradnji sa Corel PhotoPaint-om 9, programa za prelom Scribus, pratećih programa kao i potencijala Linux-a na ovom segmentu tržišta pogledajte majski broj časopisa
|
