GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #101 > Aktuelno
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Vašington, drugi put
Zoran Kehler
Svi grde elektronsku poštu kada u sandučetu nađu "milion" virusa i spam-ova, ali je ovaj servis i dalje na vrhu svih listi popularnosti. Kada je Google odlučio da se umeša u utakmicu, Internet je proključao...
- PC #101 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Vašington, drugi put

Nakon dve godine provedene u Njujorku, vratili smo se u Vašington. Povod seobe bila je izvrsna ponuda za posao od firme sa sedištem u Vašingtonu a drugi, ne manje važan razlog, bio je kvalitet života. Moja supruga se svaki dan vozila na posao na Menhetn, što znači dva do tri sata izgubljenog vremena dnevno. I meni je do ureda trebalo dobrih pola sata. Voziti oko Njujorka sve je pre nego zabavno: njujorški vozači jedni su od najgorih u SAD, svi voze kao da je reč o borbi za opstanak a ne prevozu. Da i ne pominjem statistike koje utiču na kvalitet života: najveća gustina stanovništva u SAD, najveća gustina autoputeva, najveći broj saobraćajnih nezgoda po vozilu i na kraju najveći broj lažnih prijava naplate osiguranja, što čini osiguranje kola u ovoj oblasti nekoliko puta skupljim nego u najvećem delu SAD. Ukratko, jedva smo dočekali priliku da se preselimo. Sada se, naravno, žalimo da je sparno, što je tipično vreme u Vašingtonu od maja do septembra, ali se sve u svemu bolje osećamo.

Ja vam ne šaljem viruse

Otkako je korisnike Interneta pre par meseci zakačio najnoviji talas virusa osrednjeg nivoa opasnosti, dobio sam dobar broj poruka – što automatskih, od raznih email servera, što od individualnih korisnika – u kojima se tvrdi da sam nekome poslao poruku sa virusom. Pre nego što je to počelo da mi se događa, primao sam poruke sa poznatih email adresa, uključujući i jedan broj saradnika „PC“ja, koje su sadržale viruse ili bile obeležene od strane antivirusnog servera firme u kojoj radim, koji je eliminisao virus i ostavio tekstualni deo poruka. Čak sam dobijao poruke na kojima sam ja sam bio označen kao pošiljalac.

Ukratko, nisam ja slao te poruke iako su one putovale Internetom pod mojom email adresom. Samo sam jedna od žrtava spoofing-a ili viralborne identity theft, krađe identiteta pomoću virusa. U davna vremena, cirka 199495, korisnik je mogao da veruje u autentičnost From: polja poruke. Danas postoji velika verovatnoća da je adresa u From: polju spoofov-ana. Virusi se tako maskiraju, računajući da će ih primaoci startovati pošto pomisle da dolaze od poznatih pošiljalaca.

Mogu samo da pretpostavim da je izvor moje adrese sajt PC Pressa, ili mali broja sajtova na kojima sam učestvovao u forumima posvećenim telekomunikacijama. Kada korisnik pristupi sajtu i otvori stranicu na kojoj se pojavljuje moja adresa, browser pohranjuje u Internet cache zoni sadržaj kome se pristupalo. Ako računar tog korisnika kasnije postane zaražen virusom, virus može pokušati da „pročešlja“ sadržaj Internet cache zone na disku tražeći email adrese koje može kasnije da iskoristi. Stariji virusi su adrese tražili prvenstveno u adresaru vašeg email klijenta, ali veliki broj virusa koji se pojavljuju u poslednje vreme pokušava da pogodi email adrese tako što na imena poznatih domena (npr. yahoo.com, aol.com, msn.com) nadovezuje često korišćena engleska imena, pa i imena iz ostalih jezika.

Sledeći korak za virus je da pošalje svoju kopiju, što će uraditi koristeći sopstveni SMTP mehanizam da bi zaobišao zaštitu od slanja neželjenih poruka koju je korisnik možda već instalirao. Ne samo da će vam virus poslati svoju kopiju i kasnije gomilu spam poruka, već će pokušati da zarazi i sve računare čije adrese nađe u vašem adresaru šaljući im poruke potpisane vašom email adresom. Poznanici i familija će ili znati da vi ne možete biti pošiljalac virusa, ili će vas nazvati telefonom da vas upozore.

Pomislili biste da će antivirusni softver instaliran na email serverima firmi uhvatiti dobar deo ovih poruka i ukloniti viruse zakačene na obično bezazleni ili banalni tekstualni deo? Dobar deo AV programa poslaće na adresu pošiljaoca upozorenje da mu se na računaru naselio virus – izveštaj ćete vi dobiti pošto je poruka potpisa vašom adresom. U mom poštanskom sandučetu našao sam stotine ovakvih poruka u danima najezde posebno agresivnih virusa ovog tipa. Poruke od antivirusnih firewalla samo doprinose „saobraćajnoj gužvi“ na Internetu, zagušenom ionako ogromnim brojem poruka koje viral spoof virusi šalju.

Koren spoofing problema je u samim osnovama preovlađujućeg protokola za slanje email-a, SMTP-a (skraćenica od Simple Mail Transfer Protocol). SMTP je nastao pre mnogo godina i ne uključuje robustan metod za utvrđivanje autentičnosti adrese pošiljaoca. Sa minimumom znanja svako može manipulisati sadržajem zaglavlja email poruka, uključujući i izmenu adrese pošiljaoca. Jedino pravo rešenje spoof problema je poboljšanje i unapređenje SMTP protokola, ali na to će se verovatno čekati godinama.

U međuvremenu, ne možemo mnogo sami uraditi da sprečimo spoofing, odnosno zloupotrebu sopstvenih email adresa. Vredna bi bila preporuka vlasnicima i autorima Web sajtova da u sadržaj prezentacije ne uključuju HTML kod oblika mailto:ime_prezime@domen.com; bolje je staviti adrese u grafičke datoteke i tako ih prikazati na sajtu. Takođe, siguran sam da vodeći proizvođači antivirusnog softvera ispituju načine da se stavi pod kontrolu što veći broj puteva kojim elektronska pošta može da se šalje sa računara.

Google email

Kada je prve nedelje aprila Google objavio da pušta u probni rad email servis zasnovan na prihodima od oglasa, dobar deo analitičara je ovo shvatio kao prvoaprilsku šalu. Predstavnici Google-a nisu insistirali na strateškom značaju ovog poteza, opisujući novi email sistem kao aplikaciju zasnovanu na njihovom postojećem pretraživaču, koja je prirodni nastavak fokusa firme na aplikacije za organizaciju podataka. To nije sprečilo analitičare da potez Google-a okarakterišu kao verovatan početak velike ekspanzije njihovog poslovanja i direktnog takmičenja sa Microsoft-om i Yahoo-om.

Google je već podelio izvestan broj email naloga novinarima i analitičarima. Prvi detaljni izveštaji su kasnili, ali se iz druge ruke saznalo da se poruke u korisnikovom poštanskom sandučetu organizuju na način drugačiji od onog na koji smo navikli u programima kao što je Outlook, Eudora ili Lotus Notes. Gmail je zasnovan na pretraživaču koji automatski sortira i organizuje poruke, tako da korisnik više ne zavisi od organizacije sandučeta na direktorijume. Kada korisnik unese izraz, Gmail će pretražiti sve poruke u bazi i prikazati logične nizove poruka vezanih za zadatu temu. Gmail daje svakom korisniku 1 GB prostora na disku, pa je vrlo verovatno da većina korisnika nikada neće morati da se bavi uobičajenim sportom poznatim korisnicima današnjih besplatnih sistema – brisanjem starih ili irelevantnih poruka.

Dok korisnik u levom delu ekrana čita email, na desnoj strani Gmail prikazuje oglase firmi čiji su proizvodi ili usluge povezani sa temom korisnikovih poruka. Da bi ovo radilo, Gmail skenira sadržaj svake poruke. Google najverovatnije zna da se zbog ovoga izlaže povećanom javnom nadzoru branitelja privatnosti korisnika.

Pojavu Gmail servisa treba posmatrati kao deo većeg mozaika, čiji je jedan deo Google News sajt, portal preko kojeg korisnici imaju pristup medija sajtovima, a drugi deo Froogle, sajt za kupovine preko Interneta koji korisnicima dozvoljava da porede cene kod više online trgovaca. Googleov položaj je trenutno veoma dobar, nakon što je firma niotkuda upala ravno u polje kojim je ranije dominirao Yahoo i postala de facto lider u uslugama pretraživanja, sve to sa sajtom koji je spartanski, sa malo dodatnih sadržaja. Broj posetilaca Google sajta samo u februaru ove godine bio je 60 miliona, što je oko 40% korisnika Interneta u SAD. Od februara prošle do ove godine broj korisnika Googlea narastao je skoro 25%.

Dok se ovih dana priprema da svoje deonice ponudi na berzi, Google se nalazi na značajnoj raskrsnici. Iako je njegov brand snažan, najveći konkurenti – Yahoo, AOL i MSN – spremni su za dugačku i skupu bitku za korisnike pretraživača i ostalih Web usluga. Samo je Yahoo potrošio 2.5 milijarde dolara prošle godina za kupovinu kompanija koje proizvode konkurentske pretraživače. Microsoft je objavio da je tehnologija pretraživanje i odgovarajuće aplikacije na vrhu liste razvojnih projekata firme.

Neki analitičari smatraju da je puštanje u rad Gmaila mogući defanzivni potez Google-a kojim štite svoju poziciju dominantnog sajta za pretraživanje. Prosečan korisnik email-a koristi ove servise oko četiri sata svakog meseca. Email provajderima se pri registraciji daju marketinški vredne podatke koji se mogu iskoristiti za razumevanje navika korisnika. Čak i ako je Google zaista u defanzivi, činjenica da će korisnicima Gmail-a na raspolaganju biti 1 GB prostora na disku za poruke zapravo stavlja u defanzivu sve konkurente: gigabajt je 100 puta više nego što korisnicima nudi besplatna verzija Hotmail servisa. Predstavnici Google-a kažu da ovolika količina prostora u poštanskom sandučetu treba da dozvoli korisnicima da drže sve poruke koje prime ili pošalju u toku dužeg vremena.

Interesantno je da sa Gmail-om Google može postati megabaza ličnih podataka korisnika i njihovih privatnih profila, jer je email svojevrsna hronika života korisnika. I Microsoft je radio na sličnom projektu, gde je istraživač Gordon Bell pokušao da stvori hroniku svakodnevice korisnika u projektu MyLifeBits. Potencijalno negativna posledica za korisnike je činjenica da Gmail poštansko sanduče, uz odgovarajući sudski nalog, mogu pretraživati sud i policija, u krivičnim i parničnim slučajevima.

Gmail je besplatan, ali Google će ipak na njemu praviti pare prodavanjem pristupa oglašivačima. Google danas ostvaruje prihod od jedne milijarde dolara od sličnih usluga na sajtu za pretraživanje. Na primer, ako diskutujete sa prijateljem o vremenu kada treba menjati ulje na BMWu, Gmail će u prozoru pokazati oglase firme Castrol ili Meineke, lanca autoservisa.

Zakoni tržišta

Još jedan dokaz da nedostatak ponude rađa inflaciju. Ne govorim o trenutnoj slaboj ponudi nafte na svetskom tržištu koja je izazvala cene benzina veće od $2 za galon na američkim pumpama, već o pametnoj, možda ne baš razrađenoj strategiji firme Google da kreira halabuku oko skorog puštanja u rad email sistema. Na Internetu je nastala pomama za Gmail adresama u beta fazi pozvan je samo mali broj korisnika. Groznica je prešla na eBay, gde se nudi sve i svašta (uključujući i pare) za gmail.com adresu. Kažu da se Gmail nalog može kupiti za oko 70 dolara.

Drugi završe na sajtu gde se Gmail nalog može zameniti za stvari ili usluge, gmailswap.com. Posetioci ovog sajta nude razne stvari u zamenu za gmail.com adresu, u opsegu od interesantnog, simpatičnog pa do nastranog. Na primer: koloraturni soprano otpevaće ariju po izboru u zamenu za Gmail adresu; drugi korisnik nudi domaći sos za špagete koji će vlasniku Gmail adrese poslati spakovan u kutiju sa suvim ledom. Još jedan kaže da će, iako je pripadnik Republikanske stranke, glasati za predsedničkog kandidate po izboru vlasnika Gmail adrese, makar taj zahtevao da glasa za demokratu. Atmosfera je slična onoj u godinama eksplozije Interneta, kada su firme bile u panici da registruju najbolja imena domena, najčešće jednostavne reči kao što su shopping.com, buy.com i slična. Imati Gmail adresu je stvar prestiža.

Čitav fenomen koji se formirao oko puštanja u rad Google email sistema je impresivan, pogotovo ako se ima u vidu da Google uslugu neće uopšte naplaćivati. Prve pozivnice da isprobaju Google-ov email dobili su novinari i prijatelji zaposlenih u Google-u, ali i poznata imena u računarskoj industriji. Jednom delu vlasnika Gmail adresa ukazana je dodatna čast da i sami mogu poznanicima da pošalju izvestan broj pozivnica za pristup Gmail-u. Ima dosta onih koji na celu beta kampanju Google-a gledaju kao na jeftin metod promocije, koji sa ozbiljnim beta testiranjem nema mnogo veze.

Preko kontrole priliva novih korisnika i kreiranja atmosfere iščekivanja početka rada Gmail-a, Google povećava verovatnoću da će i relativno nevešti korisnici, inače klijenti AOL-a, Hotmail-a ili MSN-a, početi da koriste novi email servis čim bude raspoloživ. Možda Google misli da takvima treba servis učiniti dovoljno interesantnim da prevaziđu strah od novog softvera i počnu da ga koriste. Najzad, ima i jednostavnijih razloga zbog kojih dobar broj korisnika želi da koristi Gmail – želja da se proba najnoviji gadžet...

SLEDEĆI TEKST U PC #101
nopreview
Uvodnik
Dejan Ristanović



Zebra

Dell Webinar

BIZIT 2020

YuNet


Čitaj PC Press

Excel kuhinjica

BIZIT 2020 prijava

.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter