|
Statistika neumitno pokazuje da su prenosni računari u poslednje dve godine "spasili čast" PC standarda, barem kada su tržišni trendovi u pitanju. Iz analiza Gartner-a i IDC-a se vidi da se, dok je prodaja stonih modela i servera sa Intel-ovom arhitekturom praktično stagnirala ili bila u opadanju, nastupio pravi bum na polju prenosnih računara. Do skora sa cenom koja je teško mogla da se revalorizuje kroz posao, relativno teški i sa vremenom rada na baterije koji zapravo i nije dozvoljavao iole ozbiljan rad, prenosici su pre bili privilegija i statusni simbol nego prava alatka za pristup i upravljanje informacijama u poslovnim sistemima. Pravo pitanje je šta se to desilo i zašto su od marginalne prodaje, praktično ispod 10% u odnosu na desktop modele, dospeli do ravnopravnog "igrača" na tržištu, sa učešćem u prodaji od oko jedne četvrtine.
Mobilni bum
Razlog broj jedan je svakako cena. Setićete se da je praktično istovremeno prodaja TFT monitora naglo skočila i da su se cene tankih ekrana prepolovile. U građenju cene notebook-a ekran je bio značajna stavka, a ako ste insistirali na iole kvalitetnijem prikazu slike koja je retko kada prelazila dijagonalu od 14 inča, morali da ispraznite svoj novčanik za barem 4.000 tadašnjih nemačkih maraka. Sada je situacija drugačija - ekrani istog kvaliteta su ostali u dvostruko jeftinijim prenosnicima, dok su glavnu reč preuzeli za inč veći TFT displeji, a sve više je i onih sa dijagonalama od 15.4 i 17 inča. O kvalitetu prikaza slike i da ne govorimo. Zapravo, razlike je teško opisati - njih treba doživeti kako biste osetili napredak.
 |
Važan faktor je i ukupno povećanje performansi računara. Jeftiniji i snažniji procesori, brži diskovi, memorije na pretek i obavezni kombinovani DVD/CD-RW drajv su postali standardna oprema računara. Intel je Centrino tehnologijom napravio prekretnicu u shvatanju notebook-a. Iako se radi o tehnologiji koja u prvim mesecima nije bila široko prihvaćena uprkos mamutskoj propagandi (analitičari kažu, zbog cene i okorelog mišljenja prosečnog korisnika da je isključivi pokazatelj snage računara izražen u gigahercima), konstruktorima je nametnuta obaveza da se ozbiljnije pozabave dizajnom i da izvuku svaki atom snage iz raspoloživih tehnologija. U međuvremenu je Pentium M pokazao da je odličan procesor sa veoma jakim adutima tako da danas zauzima značajni prostor na tržištu i polako se nameće kao dominantni izbor. Ostatak Centrino tehnologije (čipset i WiFi kontroler) je u većini slučajeva verni pratilac ovog procesora, ali ima i onih koji su se opredelili da je oplemene pre svega na nivou mrežne podrške kako gigabitnim Ethernet-om, tako i širim spektrom podržanih wireless standarda.
Teći razlog je možda i presudan - šta vam vredi niža cena, bolje performanse i dug rad na struju iz baterija ako kupci nisu prepoznali upotrebnu vrednost? A upravo se to promenilo: zbog sveopšte recesije mnoge svetske kompanije su morale da rigorozno krešu troškove i što agresivnije "napadnu" kupce. Zvuči paradoksalno, ali skuplji notebook se pokazao kao - jeftiniji. U svetu troškovi po radniku ne uključuju samo platu i dažbine koje uz to idu već i troškove obezbeđenja, opremanja i održavanja radnog prostora. I upravo tu su pronađeni novi izvori uštede, a dva nova moderna termina su "deljenje radnog mesta" i teleworking. Gde god je to bilo moguće, naročito u slučaju da radnici deo dana provode na terenu, više njih deli radni prostor. Rad od kuće je takođe na ceni i to je upravo najbolje objašnjenje drugog termina. Zapravo, poslodavac ne isistira da sedite u stanu (možete biti bilo gde odakle je moguće uspostaviti vezu sa centralom), važno je samo da je posao završen na vreme. A u ovim slučajevima ključan je notebook jer kada se sve sabere, nekoliko stotina evra više datih za računar nije ništa naspram nekoliko hiljada ušteđenih na drugoj strani.
Veliki igrači
Broj jedan na tržištu notebook-a, a ono se procenjuje da će ove godine biti veliko 47 miliona prodatih jedinica ili oko četvrtine svih računara sa IA32 arhitekturom, je Hewlett-Packard. Procenjuje se da će ova kompanija u EMEA regionu kome pripadamo u 2004. godini držati petinu tržišta. Slede Acer sa nešto manjim učešćem od oko 17% i Toshiba, tradicionalno visoko zastupljeni proizvođač prenosnika u Evropi sa procenjenim učešćem od 16%. Vidljivo prisustvo imaju još Fujitsu-Siemens Computers, IBM i Sony koji drže oko 5% tržišta ponaosob, dok su druge kompanije daleko iza njih. U svetskim okvirima slika je tek nešto drugačija - zahvaljujući popularnosti u Americi i modelu direktne prodaje, Dell je u samom vrhu gde se za primat bori sa HP-om dok je Acer daleko slabije rangiran nego u EMEA regionu.
Domaća ponuda je prilično slična evropskim trendovima. Dok HP, Fujitsu-Siemens Computers, Toshiba i IBM imaju prilično stabilno prisustvo u Srbiji i Crnoj Gori, čini se da Acer ne pokazuje jednaku agilnost u privlačenju kupaca ka svojim, itekako kvalitetnim modelima atraktivnih cena. Ni Sony, prema našim informacijama, ne beleži značajnu prodaju, ali zato su kod nas snažno zastupljeni Asus i Gericom notebook-a, a njihovi dobri rezultati su generisali da se u poslednje vreme pojavljuju novi brendovi na tržišu. Tu posebno skrećemo pažnju na LG iz Sinteh-ovog prodajnog programa i Gigabyte koji intenzivno istražuje mogućnosti za plasman svoji proizvoda. Sigla su nam i dva NEC računara, što je bila prilika da se posle dugo vremena upoznamo sa delom ponude ove kompanije.
Na našem testu našli su se modeli bezmalo svih proizvođača koje smo pomenuli. Nedostaju Acer i Gericom - prvi ima priličan broj TravelMate modela koji su namenjeni poslovnoj primeni dok je odsustvo Gericom-a razmljivo obzirom da je ovaj brend okrenut kućnim i SOHO korisnicima, dok na korporativnom tržištu za sada nemaju puno ambicija.
Ima li razlike?
Kada smo definisali kriterijume za test poslovnih prenosnih računara jedan od najvažnijih u selekciji da li će biti uključeni ili ne bio je operativni sistem. Iako su Windows XP Home i XP Professional u osnovi isti, ovaj drugi se nameće kao jedini izbor u korporativnom okruženju, bez obzira koliko ono veliko bilo. Razlog je jednostavan i zove se bezbednosni mehanizmi koji u Home verziji praktično ne postoje. Od poslovnih notebook-a ne očekujemo da budu opremljeni širokom paletom aplikacija zato što svaka kompanija prema svojim potrebama bira softver i obično sklapa globalni dogovor oko kupovine ili licenciranja. Ali zato smo očekivali da na računarima nađemo razne alate koji pospešuju bezbednost podataka ili omogućavaju lako upavljanje i održavanje u sklopu dobro osmišljenih i realizovanih informacionih sistemam, kao i mogućnost da se računar, kada ste u kancelariji, uključi u firmin domen.
Kod ocenjivanja uzeli smo u obzir još nekoliko važnih faktora. Tu su robusnost i kvalitet izrade sa jedne strane i lokalna, odnosno globalna podrška kako na nivou hardvera, tako i kada je softver u pitanju. Pokazala se i potreba da računare podelimo u pet klasa kako bismo ih što ravnopravnije rangirali. U prvu, ekonomsku klasu, spadaju modeli kod kojih su zarad što niže cene žrtvovane performanse. Tu smo očekivali računare sa Celeron procesorom, 256 MB memorije, diskom od 30 GB, integrisanom grafikom sa ekranom od 14 ili 15 inča. Razmljivo je da WiFi, FireWire i slične "sitnice" nismo smatrali presudnim u ocenjivanju, pa čak nam nije puno zasmetalo ni ako računarima nedostaju S-video, serijski i paralelni port.
 |
Daleko je zanimljivija srednja klasa, odnosno mainstream. Ovde su performanse, opremljenost i cena podjednako važni, a o tome koji je računar bolji često je teško doneti konačni sud. Nekome je bitan kvalitetan prikaz i dobra tastatura, dok drugi smatraju da je broj portova presudan, a svi opet gledaju u performanse sistema. Mi smo se odlučili da u ovoj klasi prednost damo robusnosti i dobroj usklađenosti ostalih karakteristika.
Treća smo nazvali viša klasa; naša očekivanja su bila usmerena ka visokim performansama i opremljenosti računara. Za velike pare očekujemo što više i to nam je bila ideja-vodilja u rangiranju računara. Iako su često jednako skupi, u posebnu klasu smo odvojili "lake" notebook-e. Kod njih je, zarad manjih dimenzija i nešto manje mase, ekran smanjen na 14" a očekivali smo i nešto manji broj portova za povezivanje sa eksternim uređajima. Naravno, sve što doprinosi mobilnosti smo visoko rangirali. Preostalo nam je još nekoliko ultralakih modela sa ekranom od 12". Oni su priča za sebe i tu je sve podređeno globtroterima koji ne mogu bez računara. Performanse kao i opremljenost ovde nisu presudni, ali zato smo pažnju usmerili na robusnost, malu masu i autonomiju rada na baterije.
 |
Naravno, ponekad se mora i odstupiti od nekih zahteva, pošto su neki računari probijali okvirnu granicu cene pre svega jer su stigle verzije sa više memorije, većim hard diskom ili skupljim optičkim uređajem nego što je to kod osnovnog modela. Tu smo ta poboljšanja uzeli u obzir i kod donošenja konačnog suda smo se trudili da što bolje procenimo pravu vrednost u okviru klase.
Za opsežan test 20 računara, tabele karakteristika i ocene pogledajte septembarski broj časopisa "PC".
Asus A2500D
Asus M3400
Asus M5200
Asus M6800
Fujitsu Siemens Computers Amilo Pro V2000
Gigabyte N501
HP/Compaq nc4010
HP/Compaq nc6000
HP/Compaq nc8000
HP/Compaq nx5000
HP/Compaq nx7010
HP/Compaq nx9110
IBM ThinkPad R50
IBM ThinkPad R50e
IBM ThinkPad R51
MDG Vision Book 8000
NEC Versa FM320
NEC Versa FP520
Toshiba Portege 2010
Toshiba Satellite Pro A40
|
