GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #103 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Optimum zvani 754
Aleksandar Veljković
Osam ploča za Athlon 64 baziranih na Socket-u 754 pokazale su da je ova platforma sazrela i postala siguran oslonac za kupce koji žele snagu i pouzdanost.
- PC #103 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Optimum zvani 754

Sve se vraća, sve se plaća, kaže popularna pesma. Antipropaganda AMD procesora koja je obilato eksploatisala probleme sa pregrevanjem ranih verzija Athlon XP procesora i lakoću njihovog oštećivanja pri montaži, danas se vratila poput bumeranga, pošto se 775 platforma za novu generaciju Intel procesora suočava sa sličnim problemima. U međuvremenu, AMD uči na greškama – novom generacijom procesora uspeo je ne samo da otkloni sve sigurnosne zamerke koje su upućene prethodnoj generaciji, već je stvorio procesor sa potencijalom koji garantuje dug vek eksploatacije.

Obrnute uloge

Athlon 64 je robustnim metalnim poklopcem zaštitio procesorsko jezgro od oštećivanja, a efikasnom logikom termalne kontrole u okviru samog procesora onemogućeno je oštećenje usled pregrevanja. AMD je otišao i korak dalje, razvivši Cool & Quiet tehnologiju interaktivnog temperaturnog monitoringa, koja reguliše brzinu procesorskog ventilatora u zavisnosti od opterećenja, odnosno trenutne temperature procesora, onemogućavajući da se procesor uopšte približi kritičnim temperaturama pri kojima bi došlo do automatskog isključenja.

Tako su se uloge obrnule – onaj kome je tiha PC konfiguracija neophodna daće prednost AMD sistemu. Proizvođači skupocenih rashladnih sistema praktično su ostali bez posla, jer su ventilatori koji se fabrički isporučuju u PIB pakovanju sasvim dovoljni. Ako je procesor neopterećen, brzina rotacije ventilatora pada ispod 2.000 obrtaja u minuti i tada je on nečujan. Ohrabrujuće je što čak i u uslovima maksimalnog opterećenja procesora, uz 4.000 obrtaja ventilatora u minuti, buka nije velika – daleko od „efekta mlaznog motora“, kako su često opisivani efikasniji hladnjaci za Athlon XP. Pojedine matične ploče u okviru podešavanja korisniku nude i zadavanje ciljne temperature, najčešće u rasponu od 40 do 60 stepeni Celzijusa. Time korisnik može da utiče na buku koju pravi njegov Athlon 64 sistem, bez potrage za skupocenim, „ultratihim" hladnjacima.

Pisali smo već opširnije o arhitekturi Athlon 64 procesora, a sada ćemo samo ukratko ponoviti da je reč o prvom 64-bitnom procesoru namenjenom desktop računarima. Problemi softverske kompatibilnosti ne postoje, jer je Athlon 64 „hibridni" procesor, koji je i u 32-bitnom radnom okruženju potpuno na svom terenu, ostvarujući čak i u takvim uslovima brzinsku prednost u odnosu na ekvivalentne Intel procesore. Najnoviji, pomalo egzotičan primer brzinske superiornosti možete naći i u tekstu o svetskom šampionatu šahovskih programa (takođe objavljen u ovom broju), iz čije tabele ćete jasno videti da su programi koji su radili na Athlon 64 sistemima deklasirali one za čije je kalkulacije bio zadužen Intel. Treba napomenuti da Athlon 64 najčešće radi bolje čak i u onim softverskim paketima na kojima se naglašava da su „optimizovani za Intel". Naime, iza „optimizacije za Intel" obično stoji korišćenje SSE2 seta procesorskih instrukcija, koje su doskora bile ekskluzivno svojstvo Pentium-a 4. Athlon 64 takođe podržava SSE2 instrukcije, i to čak sa efikasnijom implementacijom nego što je to slučaj kod Intel-a, tako da i u „optimizovanim“ programima često postiže bolje rezultate.

Izbor platforme

Kada kažemo da Athlon 64 sistem garantuje duži vek eksploatacije, mislimo pre svega na mogućnost rada na 64-bitnim verzijama operativnih sistema. Beta verzija 64-bitnog Windows-a XP za Athlon 64 već je bila na našem testu i pokazala solidne rezultate. Uskoro se očekuje i oficijelna verzija ovog sistema, a svakako će pun potencijal ovih procesora biti oslobođen 64-bitnim Longhorn-om, koji će se pojaviti na tržištu narednih godina. Da nije reč o pukoj marketinškoj priči svedoči činjenica da sve veći broj proizvođača specijalizovanih uređaja (naročito u profesionalnoj muzičkoj produkciji) stavljaju svojim korisnicima na raspolaganje 64-bitne verzije drajvera. Još jedan detalj koji vredi pomenuti jeste i da je AMD64 prva procesorska arhitektura koja ima hardverski implementiran DEP (Data Execution Prevention), sigurnosni mehanizam koji sprečava nekontrolisano izvršavanje malicioznog koda u zaštićenom memorijskom prostoru. Prvi Intel-ovi procesori koji će imati slično hardversko rešenje najverovatnije će se pojaviti tek na proleće naredne godine. Dakle, za one koji žele snažan, pouzdan i dugovečan PC Athlon 64 predstavlja prirodan put. Postavlja se samo jedno pitanje: jednokanalna Socket 754 ili dvokanalna Socket 939 arhitektura?

Ploče koje se danas nude, bilo sa Socket 754 ili 939 podnožjem, zasnovane su uglavnom na VIA K8T800 ili nVidia nForce3/250 čipsetu, koji su se afirmisali kombinacijom brzine i pouzdanosti. Za razliku od 32-bitne SocketA platforme, kod koje je memorijski kontroler bio u okviru čipseta, kod AMD64 arhitekture memorijski kontroler nalazi se u procesoru. Da li će memorijski kontroler biti jednokanalni ili dvokanalni ne zavisi od čipseta, već od izbora platforme (tj. tipa procesora).

U ovom momentu osnovni kriterijum za izbor platforme svakako je cena. Socket 939 ploče su skupe, a procesori za to podnožje još skuplji. Treba imati u vidu da je reč o platformi koja je lansirana kako bi zamenila Socket 940 namenjen Opteron-u (serverska varijanta Athlon-a 64) i Athlon FX procesorima – prestižni proizvod namenjen kupcima koji nisu spremni na kompromise. Sa novom platformom menja se i nomenklatura, FX serija se gasi i svi preuzimaju brojčane rejtinge tipa 3xxx+, pri čemu će se procesori koji rade na istom taktu na Socket 754 i Socket 939 platformama razlikovati za par stotina rejting poena (što je i njihova realna razlika u performansama).

Nemojte misliti da je Socket 754 „staro“ podnožje za Athlon 64, koje će AMD ubrzo napustiti. Napušta se, zapravo, Socket A platforma, na kojoj su radili 32-bitni Duron, Athlon i Athlon XP procesori, i to u korist Socket 754, kojoj se menja pozicija u hijerarhiji AMD platformi. Svedoci smo pojave AMD Sampron procesora, zasnovanog na Athlon 64 arhitekturi ali bez 64-bitnih ekstenzija, koji će zauzeti mesto nekada rezervisano za Duron. Dakle, aktuelni proizvodni program AMD-a čine dve familije 64-bitnih procesora i jedan 32-bitni. Opteron će raditi samo na 939 platformi, Sampron samo na 754, dok će Athlon 64 postojati u verzijama za obe. Hijerarhija platformi postaje jasnija – 754 će biti namenjena najširoj populaciji, s tim što će kupci jeftinih Sampron procesora još uvek imati mogućnost da (bez zamene ploče) konfiguraciju nadograde jačim, Athlon 64 procesorom. Platforma 939 namenjena je jednoprocesorskim serverima kao i kupcima koji su spremni da plate znatno više kako bi dobili maksimum performansi koje današnja PC tehnologija nudi.

Većina kupaca PC konfiguracija sklona je da traga za ravnotežom između ekstrema, odnosno kao „idealan PC“ vidi onaj koji nudi najviše performansi i funkcionalnosti za uloženi novac. To je upravo segment u kome će Socket 754 ploče u vremenu koje je pred nama naći svoje mesto. Ove ploče su do pojave Socket 939 smatrane za vrh ponude PC matičnih ploča i kao takve su po pravilu raskošno opremljene, nudeći SATA i PATA RAID, gigabitni LAN, 5.1 ili 7.1 zvuk sa optikom, FireWire vezu, dual BIOS itd. Stotinak evra, koliko u proseku danas koštaju Socket 754 ploče, jeste skromna cifra za sve ono što nude. Cene procesora za Socket 754 ploče takođe su u padu, za Athlon 64 sa rejtingom 3000+ ili višim danas treba izdvojiti tek nešto preko 200 evra, a Sampron procesori će, kada se pojave na našem tržištu, doneti veoma povoljan odnos cene i performansi.

Ploče „velike četvorke“

Ako bih želeo da sumiram utiske sa testa osam modela Socket 754 ploča o kojima ćete opširnije čitati u nastavku teksta, mogu da zaključim kako skoro nisam imao „bezbrižniji“ test – sve je radilo tačno kako treba, nije bilo problema sa stabilnošću ili softverskom i hardverskom kompatibilnošću, a ploče su pokazale očekivano visoke performanse. Razlike su u nijansama, što i ne čudi, s obzirom na to da se radilo o proizvodima „velike četvorke“ na tržištu matičnih ploča: Asus, Gigabyte, Epox i MSI.

Da li izabrati ploču sa nForce3 ili K8T800 čipsetom? „Trka“ je tesna, ali nForce odnosi prevagu u „foto-finišu“, nakon što je stigla revizija čipseta 250GB, koja nudi punu brzinu Hypertransport komunikacije od 800 MBps (verzija 150 je nudila samo 600 MBps), kao i gigabitni LAN integrisan u okviru samog čipseta, sa hardverski rešenom firewall zaštitom mreže. nForce3 ploče su za nijansu brže, nude transparentniji rad sa periferijama i uverljiviji kontroler za IDE uređaje, a i SATA interfejs (uključujući i RAID nizove) podržavaju već na nivou čipseta.

Za test ploča korišćen je Athlon 64 3200+, 1 GB Corsair XMS (DDR500) memorije, WD disk od 80 GB sa 8 MB keša i Asus X800 Pro (ATI) grafička kartica, što smatramo idealnom PC konfiguracijom. Rezultati iz tabela dobijeni su korišćenjem fabrički standardnih podešavanja matične ploče. Softverski blok testova bio je širok: ZD Labs Bu siness Winstone 2004, PC Mark 04, SiSoft Sandra 2004, 3D Mark 03, Aquamark i benchmarkUT.

Asus

Na testu su se našla dva modela Asus ploča – K8N-E Deluxe i K8V SE Deluxe. Obe spadaju u sam vrh po količini opreme, a bitna razlika je u činjenici da je prva bazirana na nForce3/250GB, a druga na K8T800 čipsetu.

O ploči K8N-E Deluxe mogle su se čuti kontroverzne informacije, ali nakon flash-ovanja BIOS-a verzijom koja nam je stigla od distributera ne samo da nismo imali nikakvog problema u radu, već smo sa njom zabeležili i vrhunske performanse, tek za nijansu slabije od pobednika ovog testa, Gigabyte ploče K8N Pro. Ploča, osim dva ATA133 kanala, poseduje čak šest SATA konektora, od kojih dva kontroliše čipset, dok su preostala četiri u nadležnosti Silicon Image SATA RAID kontrolera. Od ukupno osam USB priključaka, četiri se nalaze na zadnjem panelu, dok se preostala četiri izvode preko konektora na samoj ploči. Na zadnjem panelu je i FireWire priključak, kao i šestokanalni zvuk sa digitalnim izlazom. Ploča nudi i glasovnu dijagnostiku i Instant Music opciju za CD-ROM, kao i K8V SE.

K8V SE se, osim po čipsetu, izdvaja i uvođenjem WLAN priključka. Umesto šest SATA konektora ova ploča ima samo četiri (nedostaju dva koja kod K8N podržava sam čipset), a umesto Silicon Image SATA RAID kontrolera korišćen je Promise. Ploča je po performansama prosečna, a imamo samo jednu zamerku na njen rad – gigabitni mrežni adapter (zaseban čip) izazivao je konflikte pri konfigurisanju računara. Reklo bi se da je K8N-E Deluxe, kada je Asus u pitanju, bolji izbor.

Epox

Epox je tokom godina uporno napredovao na lestvici proizvođača matičnih ploča, da bi danas među ljubiteljima vrhunskih proizvoda bio jedan od favorita. Epox karakteriše stabilan rad kao i fleksibilnost overklokinga, koja je naročito izražena kod dve ploče koje smo imali na ovom testu, 8HDA3+ i 8KDA3+.

8HDA3+ je zasnovana na K8T800 čipsetu, a posebnu pažnju privlače čak dva integrisana mrežna adaptera na zadnjem panelu – gigabitni koji je potpisao 3Com i klasični 100 megabitni u „nadležnosti“ samog čipseta. Poseduje šest SATA priključaka od kojih četiri imaju RAID opciju zahvaljujući Silicon Image kontroleru, a dva kontroliše South Bridge samog čipseta. Šestokanalni zvuk baziran je na Realtek ALC655 čipu, a ploča ima samo dva DDR memorijska ležišta. Procesor se pri radu u ovoj ploči vrlo slabo greje (u normalnom radu ispod 40 stepeni), rad je vrlo stabilan, a sama ploča spada među najbrže u K8T800 klasi.

8KDA3+ je sličan proizvod namenjen onima koji preferiraju nForce3 čipset. Dodat je treći memorijski slot, a ploča ima šest PCI slotova. SATA podsistem sastoji se od dva porta koja kontroliše čipset i četiri u nadležnosti Silicon Image kontrolera. Zahvaljujući implementaciji RAID opcije u čipset, svi se mogu konfigurisati u RAID nizovima, a nForce kontroler nudi čak i kombinovanje SATA i PATA uređaja u istu RAID strukturu. Gigabitni LAN je ugrađen u čipset, a alfanumerički displej za dijagnostiku je standardna opcija Epox ploča.

Gigabyte

Od Gigabyte-a smo ovoga puta dobili tri ploče, od kojih dve predstavljaju referentne modele u nForce3 i K8T800 kategoriji (K8N Pro i K8VT800 Pro), dok je treća jeftina K8T800 varijanta. K8N Pro zaslužuje pažnju, jer je postigla najbolje rezultate na brzinskom testu, izborivši se sa sjajnom Asus K8N-E Deluxe. Uz nezaobilazni DualBios, spisak opreme je standardan i uključuje RAID u okviru čipseta i Silicon Image SATA RAID kontroler. Napredne opcije BIOS-a skrivene su iza Ctrl+F1 kombinacije, a Gigabyte nije štedeo po pitanju dodatnih kablova i ostalih priključaka koji se isporučuju u kutiji. Kontrolu gigabitnog LAN-a poverili su Realtek čipu.

K8VT800 Pro je slično opremljena, ali je promena čipseta (K8T800) uslovila i diskretno slabije performanse i nešto drugačiji raspored konektora na ploči. Gigabyte je očigledno rešio da zadovolji sve ukuse, ne uskraćujući bilo šta od opreme korisnicima u zavisnosti od čipseta koji preferiraju. K8VT800 je jeftinija, ali joj nedostaju neke funkcionalnosti Pro verzije, a pre svega Dual BIOS, RAID podsistem i FireWire (IEEE 1394) kontroler.

Micro-Star

MSI K8T Neo je naš stari znanac, prva ploča koju smo dobili za test Athlon 64 procesora kada je pm prošle jeseni promovisan, tako da nije imala nikakvih tajni. Interesantno je videti da se jedan relativno star proizvod sa lakoćom nosi sa mnogo novijim modelima matičnih ploča i da ni po čemu ne zaostaje za njima, bilo kada su oprema ili performanse u pitanju. Jedino je nešto skromnija po broju SATA priključaka, kojih ima samo četiri – dva kontroliše čipset, dok su preostala dva u nadležnosti Promise 20378 SATA RAID kontrolera. Gigabitni LAN (Realtek), Firewire i čak osam USB 2.0 priključaka na ovoj ploči, deo su standardne opreme.

Ploča se za svoje mesto na tržištu bori solidnošću rada, odličnim softverskim paketom koji stiže uz nju (karakteristika svih MSI proizvoda) i vrlo povoljnom cenom.

Dobitna kombinacija

Bez obzira na sve što sam rekao pojedinačno komentarišući ploče, njihovo ponašanje je do te mere ujednačeno da nije fer bilo koju od njih izdvojiti. Pobednik je pre svega Athlon 64 kao procesor koji zahtevnim korisnicima nudi najviše, Socket 754 kao (dovoljno) jeftina platforma na kojoj su ispeglane sve „dečje bolesti“ i koja se u praksi pokazala kao pouzdana osnova za snažnu PC konfiguraciju te nForce3/250GB čipset koji još jednom dokazuje da nVidia bolje pravi čipove za matične ploče nego za grafičke kartice. Sa Socket 754 pločama u ovom trenutku nema greške!

Korisne adrese:

Direct Link
http://www.dl.rs/gdekupiti/

Sinteh
Bulevar vojvode Mišića 37b, Beograd
tel: 011/3693-180

IMTEL Computers
Bulevar M. Pupina 165b, Novi Beograd
tel: 011/141-992

MB Soft
Brankova 21A, Beograd
tel: 011/30-33-160
http://www.mbsoft.co.yu

SLEDEĆI TEKST U PC #103
preview
Skretničari u mreži
Milan Bašić


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter