|
PC-jevi tradicionalni pregledi konfiguracija predstavljaju zgodnu priliku da se uoči uticaj globalnih trendova na domaće tržište, ali i njegov rast tokom proteklih 12 meseci. Pregled tabele sa specifikacijama pokazuje da se domaći sistem integratori odlučuju za proverena rešenja najpoznatijih svetskih proizvođača, mada se neke loše navike i dalje zadržavaju. No, krenimo redom...
AMD-ovi procesori dominiraju kućnim konfiguracijama, pre svega zbog odličnog odnosa cene i performansi. Nakon prestanka proizvodnje Athlon-a XP prodavci polako prelaze na AMD Sempron, pa ako vam neko ponudi Sempron 2500+ umesto Barton-a sa istom oznakom, znajte da je gubitak mali, jedva primetan. Prijatno iznenađuje čak pet Athlon 64 procesora koji su osetno pojeftinili, baš kao i ploče za njih. U skuplje konfiguracije uglavnom se ugrađuje Pentium 4, a Intel je tek sa plasiranjem Celeron-a D uspeo da napreduje u performansama i zastupljenosti. Sa zadovoljstvom možemo da primetimo da je od 26 testiranih konfiguracija čak 23 imalo box verziju procesora, koja u AMD-ovom slučaju donosi i trogodišnju garanciju na procesor i kuler i time povećava poverenje u čitav računar.
Kod matičnih ploča kompanije Asus i Gigabyte su imale po sedam predstavnika na testu, a u stopu ih prati MSI sa šest ploča. Asus je očuvao visok renome kod dilera i kupaca, ali moramo pohvaliti i pozdraviti napredak Gigabyte-a, proizvođača vrlo kvalitetnih ploča. Kod ploča namenjenih AMD-ovim procesorima odnos nForce i VIA čipseta je 2:1, pa se može reći da su naši kupci shvatili kvalitet koji pruža nVidia platforma.
Čak 16 firmi je odlučilo da ugradi 512 MB memorije, prilagodivši tako računare zahtevnijim poslovima. Dosta je vođeno računa o ubrzanju koje donose dual channel memorijski kontroleri, pa su ugrađivana po dva modula manjeg kapaciteta. Kako je kvalitet memorije osnova stabilnog rada, ne čudi nas što je lider među proizvođačima Kingston, dok se isto tako kvalitetni moduli manjih proizvođača Corsair i GeiL pojavljuju tek mestimično.
U domenu grafičkih kartica ATI ubedljivo vodi, a njegov Radeon 9600XT je prepoznat od strane najvećeg broja integratora kao najbolja kupovina kada su 3D akceleratori u pitanju. Slabiji čipovi poput FX5200 i R9250 nisu dovoljno snažni da pokrenu najnovije igre, dok su jači modeli nesrazmerno skuplji. Na testu su izbegnute „osakaćene“ kartice sa oznakama LE i SE, koje nude slabije rezultate. Kako je Asus kvalitet sa ploča preneo i na grafičke kartice, on i ovde vodi u zastupljenosti, a prate ga isto tako kvalitetni MSI te iznenadno popularni Club-3D, dok su Gigabyte i Sapphire odmah iza njih.
Uprkos značajnom broju otkaza o kome se često priča, Maxtor ubedljivo vodi, dok je Western Digital počeo da „hvata priključak“, uz stidljivo prisustvo vrlo kvalitetnog Seagate-a. Svi računari su sadržali diskove čije se ploče vrte 7200 puta u minuti, što garantuje visoke performanse ali i pojačano zagrevanje, koje predstavlja problem za neka kućišta. SerialATA diskovi nalaze svoje mesto i na računarima srednje klase, dok PATA verzije sa baferom od 8 MB još nisu stekle popularnost. Kada je kapacitet u pitanju, 80 GB je opšte prihvaćeni standard, pa samo retki kupci posežu za većim diskovima.
Prijatno iznenađenje je što je u pola konfiguracija ugrađen DVD pisač, dok su ostatak ravnopravno podelili CD pisači i combo uređaji. Nismo sigurni da je baš tolikom delu populacije neophodan DVD pisač (iako je nesporno vrlo koristan), pa predlažemo da razmislite o preusmeravanju novca na poboljšanje neke druge komponente sistema koja je možda zapostavljena tokom sastavljanja spiska želja. Kod proizvođača očekivano vodi (uglavnom prosečni) LG, a odmah iza njega je Pioneer, vrlo popularan i pored odsustva zvaničnog uvoznika.
Kvalitetna zvučna podrška je, izgleda, zadnja na spisku, pa je samo jedan računar imao zasebnu Audigy 2 karticu. Iako skoro svi podržavaju 5.1 standard, integrisani zvučni adapteri često rade uz brojne anomalije u drajverima i oscilovanje u kvalitetu zvuka (naročito kod 3D igara), pa svakome ko ima veće zahteve po pitanju zvuka preporučujemo dodatnu investiciju u zasebnu karticu, makar i najjeftiniju. Situacija kod mrežnih kartica je za nijansu bolja, ali pošto su ovo konfiguracije namenjene uglavnom kućnoj upotrebi, ne možemo to tretirati kao ozbiljan problem. Posle nekoliko problematičnih serija, modemi sa Agere (Lucent) čipom su izgubili primat, pa su na njihovo mesto uskočili modeli sa Intel Ambient HAM čipom koji su se odlično pokazali na domaćim centralama, naročito u Sweex-ovoj izvedbi.
Kod periferija Logitech je ubedljivi lider – asembleri su (najzad) shvatili važnost kvalitetnih, ergonomskih periferija, još kada bi malo više pažnje posvetili nabavci modela sa našim slovima... Nažalost, nekvalitetna kućišta sa nepouzdanim napajanjima i dalje vladaju – uz častan izuzetak Chieftec i CoolerMaster modela, kvalitet ostalih se kreće od osrednjeg ka lošem. Mašina od 1000 evra spakovana u kućište koje se lako deformiše, zveči dok radi i ima napajanje koje teško izlazi na kraj sa nestabilnom strujom i procesorom od 3 GHz deluje pomalo neozbiljno. Slična logika važi i kod jeftinijih mašina: želite li da se zbog razlike u ceni od 20-30 evra kockate sa uređajem koji ste skupo platili?
Igranje očima je još manje preporučljivo, pa je izbor monitora vrlo važan. Dijagonala od 17“ je dovoljna za skoro sve namene, a neke od jačih multimedijalnih mašina su bile opremljene 19-icama, zgodnim (i) za kupce koji više vole da gledaju filmove na monitoru. TFT monitori su van ovog cenovnog opsega, pa ih na testu ima samo četiri. Samsung očito drži najveći deo tržišta, a na drugom mestu je LG, ali uglavnom njegovi jeftiniji modeli; odlični Flatron monitori više klase ostaju nezapaženi.
Utešno je videti da kvalitetni proizvodi nalaze put do naših kupaca, jer ušteda od par procenata može doneti dosta problema svima: distributerima, sistem-integratorima, a najpre kupcima koji u slučaju kvara automatski gube poverenje i u brend i u svog prodavca.
Zahvaljujemo se kompaniji ERC Commerce na ustupljenim Samsung TFT monitorima potrebnim za ovaj test 
|
