 | | Olympus SP350 |
Možda je isuviše pretenciozno prevesti najnoviju oznaku SP Olympus-ove serije „srednjih“ foto aparata kao semi-professional, ali stoji da je Olympus ovim modelima mudro napao onaj deo tržišta jeftinih aparata sa obiljem manuelnih kontrola kojim je do sada Canon sa svojom A serijom suvereno vladao. Na test su nam stigli i modeli koji predstavljaju sam vrh SP game, u standardnoj i ultrazum varijanti.
Istog trenutka kad smo ugledali SP-350 kao trenutni referentni model SP serije nametnulo se logično pitanje može li ovaj aparat da bude atraktivnija kupovina od Canon-ovog najnovijeg modela iz A serije koji nosi oznaku A-620? Sa cenom koja je faktički ista (419 evra za SP-350) na prvi pogled se stiče utisak da SP-350 nudi megapiksel više (8 Mp), veću dijagonalu LCD ekrana (2,5“), ležište za eksterni blic i RAW format zapisa. Međutim, kvalitet optike i raspon zuma, rotirajući LCD displej, solidnost izrade i brzina rada su na strani konkurenta, tako da će ovo verovatno biti „mrtva trka“ u kojoj će odlučivati lični kontakt sa aparatom u prodajnom salonu.
SP-350 je mali i lagan aparat koji po gabaritu mnogo pre spada u klasu modela iz Canon A-5xx serije. Radi uz pomoć dve baterije AA formata koje umeju prilično brzo da se isprazne (displej od 2,5“ „vuče“ dosta struje, a minijaturno optičko tražilo baš i ne deluje kao adekvatna zamena), ima 32 MB interne memorije i prima xD memorijske kartice. Mat crno plastično telo ostavlja lepši utisak nego nedefinisano smeđe kod SP-310 modela.
Napredan korisnički interfejs aparata nudi pun raspon manuelnih kontrola i fleksibilne mogućnosti kastomizacije menija, kao i MyMode opciju predefinisanja paketa podešavanja. Ne dopada nam se što je prelazak u mod manuelnog fokusiranja zakopan duboko u meniju, umesto da se, kao do sada, poziva dužim držanjem tastera za ulazak u glavni meni (isto je i kod SP-500). Brzina mehanike i procesiranja je prosečna, a kvalitet fotografija vrlo pristojan ako se ima u vidu objektiv (3x optički zum) relativno skromnih kapaciteta, koji bi ipak bio primereniji aparatima nešto niže cene. Sve u svemu, reč je o kompaktnom aparatu koji nudi obilje naprednih podešavanja, dobre fotografije, visoku rezoluciju, dobru ergonomiju i veliki displej po vrlo konkurentnoj ceni.
 | | Olympus SP500 |
SP-500 je najnoviji Olympus-ov model iz ultrazum klase, koji ujedno označava kraj veoma uspešne serije C-7xx ultrazum modela i nagoveštava drugačiji dizajnerski pravac. Oblik aparata je potpuno nov i već u startu nagoveštava da će se kod ove kategorije mnogo više pažnje posvećivati ergonomiji. Porast visine je stvorio prostor i da se implementira karakteristika bez koje će izgleda u budućnosti teško moći da se zamisli bilo koji fotoaparat, a to je „gigantski“ LCD ekran dijagonale 2,5“.
Namera je jasna – usmeriti korisnike na isključivo korišćenje ovog displeja, čemu u prilog ide i drastično smanjenje dimenzija optičkog tražila i lošija slika u njemu od one na koju smo navikli kod modela iz C-7xx serije.
SP-500 donosi i skok rezolucije od 50% u odnosu na prethodne ultrazum modele (sada 6 Mp), ali i plastično umesto metalnog tela (C-770), kao i povratak na rad sa četiri klasične AA baterije umesto dosadašnjih (skupih) Li Ion punjivih baterija. Dakle, sve je u funkciji postizanja što povoljnije cene (nema potrebe za uključivanjem punjača za baterije u paket). Takođe, umesto davanja xD kartice uz aparat, u njemu se nalazi nekih 10 MB interne memorije, a korisnik može da dokupi xD karticu.
Dva su unapređenja kod SP-500 veoma dobrodošla: crvena lampica za pomoć pri fokusiranju u uslovima slabog svetla, kao i postojanje RAW formata za dobijanje snimaka bez gubitaka u konverziji, sa neograničenim mogućnostima postprocesiranja (raniji modeli su nudili TIFF format koji je manje fleksibilan i zauzima više mesta). Ono što valja ne treba menjati, tako da je izuzetna Olympus-ova ED optika sa rasponom zuma od 10x (38-380 mm) i svetlosnom osetljivošću F2.8-3.7 ostala ista kao na prethodnim ultrazum aparatima. Ipak, s obzirom na povećani gabarit aparata verovatno nije trebalo tako olako odustati od implementacije elektronskog stabilizatora slike, čiji je nedostatak jedina ozbiljna mana ovog modela. Nije menjan jako dobar Olympus-ov korisnički interfejs koji omogućava visok stepen podešavanja.
Da li je ovaj aparat sa maloprodajnom cenom od 439 evra skup ili jeftin? Zapravo ga ne bi trebalo porediti sa C-770 UZ kao „prethodnikom“, jer je ovaj vanserijski aparat imao čitav niz kvaliteta koji kod SP-500 nedostaju – čvrsto, magnezijumsko telo, dvostruki interni blic (širokougaoni i tele), kao i ležište za eksterni blic, snimanje u punoj PAL rezoluciji sa zvukom (faktički u funkciji video kamere) i kompresiju u MP4 zapis. Dakle, poređenje je primerenije sa modelom C-765 UZ, koji je bio nešto jeftiniji u trenutku kada se pojavio. Dakle, doplaćujete za rezoluciju od 6 umesto 4 Mp i veći LCD ekran. Ipak je SP-500 u odnosu na svoje direktne konkurente atraktivna kupovina, što je očigledno bila namera u Olympus-u (oko 120 evra je jeftiniji od Canon-ovog S2iS koji ima rezoluciju od samo 5 Mp, doduše uz prednost jačeg zuma, elektronskog stabilizatora i boljeg video moda).
Olympus je izgleda pronašao pametan način da premosti nekadašnji nedostatak ponude u „međuprostoru“ između relativno skupih modela sa četvorocifrenim oznakama iz C serije i odlično prodavanih jeftinih „plastikanaca“ sa minimumom opcija. Ostaje da vidimo šta će naslediti izuzetne modele kakvi su bili C-8080 i C-7070 (možda se njihova ciljna grupa lagano usmerava ka sve povoljnijim DSLR modelima kao što je novi E-500?) i prave dragulje u malom pakovanju poput C-70 ili C-770 UZ. Gama novih modela još nije kompletirana, pa prave „poslastice“ tek očekujemo; Olympus je mnogo puta pokazao da zna kako se za malo novca može ponuditi mnogo dobrih karakteristika. 
Korisne adrese:
Olympus
http://www.olympus.rs/
|
