|
Mnogi kućni računari u našoj zemlji daleko prevazilaze našu kupovnu moć. Ponekada je arhitektura računara na kome se dete igra višestruko ozbiljnija od one na kojoj arhitekta u obližnjoj firmi projektuje šestospratnicu ili na kojoj inženjer rešava problem naftovoda. U želji da najnovija igra kupljena sa kartonske kutije za sto dinara radi bez „štucanja“ i u maksimalnom kvalitetu, vlasnici novca lako zaboravljaju da čak i dobro situirani roditelji iz Zapadne Evrope kupuju takve igre samo za rođendane i praznike. Neponovljiv je izraz lica mladog Amerikanca našeg porekla kome sam demonstrirao za koliko malo dolara može da preplavi svoju kućnu kolekciju igara naslovima koje u ondašnjim prodavnicama čuvaju naoružani čuvari. Pogotovo kada je sa užasom shvatio da na njegovom kućnom računaru trećina igara ne može ni da radi.
Ako izuzmemo sve one sunarodnike koji su sebi zapečatili sudbinu kupca računarske tehnike jurnjavom pre uvođenja PDV-a, svi ostali imaju priliku da prihvate gorku istinu: sa našim primanjima, čiji prosek nepogrešivo tačno saopštavaju na televiziji, naš kućni računar treba da bude iz srednjeg cenovnog ranga... ili ispod toga. Zato je važna promućurna kupovina nešto jeftinijih komponenti i njihovo maksimalno korišćenje. Pođimo od „srca“ računara, odnosno procesora. Sempron je procesor kompanije AMD namenjen kupcima proizvoda iz nižeg cenovnog ranga, što bi po prirodi stvari moralo da obuhvati i nas. Ali kako preći preko toga da smo sebi, ili svom detetu, kupili jeftinu igračku? Eto, tu se ispoljava ozbiljna greška koju će mapiranje genetskog koda pre ili kasnije objasniti: Sempron jeste jeftinija varijatna procesora, kome odgovara i jeftinija matična ploča, ali to ne znači da ćete dobiti loš računar! Naprotiv, pametnim izborom jeftinijih komponenti, a uz malo znanja i spretnosti, računar može biti sasvim zadovoljavajuće brz i sposoban barem sledećih par godina, a na njemu se mogu raditi iste stvari kao i na upola skupljem računaru bogatog komšije. Krenimo, dakle, od Sempron procesora, na kome ćemo pokazati mudrost jeftine kupovine.
Upoznavanje
Sempron možemo pronaći u nekoliko varijanti, koje mogu u startu zbuniti kupca. Pre svega, brzinska oznaka ovih procesora služi samo za direktno poređenje između Sempron procesora, i ni na koji način ne ukazuje na brzinu u megahercima ili cenu u dolarima. Tako možemo videti da Sempron 64 2500+ procesor realno radi na 1,4 GHz, dok dva Sempron procesora brzine 1,8 GHz imaju različite oznake: Sempron 3000+ i Sempron 3100+. Kao dodatni faktor smo uneli i oznaku 64 – Sempron 64 – pri čemu takvi procesori imaju 64-bitni set instrukcija. Drugačije rečeno, kupovinom jeftinog Sempron 64 procesora sa odgovarajućom matičnom pločom otvorili ste put ka 64-bitnom operativnom sistemu i aplikacijama, što je bliska budućnost. A dok se to ne ostvari, sav postojeći softver radi normalno.
Druga vrlina Sempron 64 procesora je što on koristi relativno napredne matične ploče sa procesorskim podnožjem 754, što daje mogućnost kasnijeg napredovanja ka pravom Athlon 64 procesoru, ako se za tim ukaže potreba. Ploče sa ovim podnožjem nisu nove, već su sasvim zreo proizvod koji nipošto nije zastareo. Dodatni argument (mada neki zdušno tvrde suprotno) jeste da su se Sempron 64 procesori (koji se proizvode za podnožje 754) pojavili u julu 2005. godine, odnosno pre svega šest meseci, što nipošto ne čini zastarelim i taj procesor i sve odgovarajuće matične ploče, naprotiv.
Treći argument u korist Sempron 64 procesora je cena. Najjeftiniji i najsporiji procesor iz ove grupe je pomenuti 2500+ koji u trenutku pisanja teksta košta oko 6000 dinara, što je skoro duplo manje od Athlon 64 2800+ procesora koji radi na istom procesorskom podnožju (nemojte zaboraviti da se oznake ovih procesora ne mogu direktno porediti u smislu brzine) i skoro tri puta manje od Athlon 64 3200+ procesora sa kojim ćemo praviti poređenja u nastavku teksta. Pitanje na koje moramo da odgovorimo je sledeće: ukoliko je razlika u ceni tolika, šta smo izgubili?
U detalje
Pretpostavimo da smo kupili Sempron 64 2500+ procesor sa odgovarajućom matičnom pločom. Mi ćemo koristiti ASUS K8N, prosečnu i jeftinu ploču sa podnožjem 754. Set čipova na ovoj ploči je nForce3 250, čije performanse i osobine nisu više u vrhu. Ali pošto tema ovog teksta nije brzinski vrh nego pametna kupovina, mi smo se odlučili na ovaj siguran korak i dodatno uštedeli novac.
Počećemo od overclocking-a, odnosno povećanja brzine rada procesora ili drugih komponenti sistema iznad propisanih vrednosti. Time rizikujete garanciju koju ste dobili na komponente koje „čačkate“, ali nema proizvođača matičnih ploča koji manje ili više otvoreno ne podržava ovu operaciju, pa je čak čini i posebno bezbednom raznim sistemima za zaštitu komponenti od oštećenja prilikom eksperimentisanja. ASUS K8N ni po ovome ne spada u vrh ponude, ali nudi sasvim komotne opcije kojima je moguće povećati brzine rada taman koliko je to nama potrebno. Samu tehniku nećemo opisivati jer je to tema za drugu vrstu istraživanja, već ćemo konstatovati da smo bez ozbiljnijeg napora uspeli da povećamo frekvenciju procesora sa stvarnih 1,4 GHz na 1,9 GHz, pri čemu je frekvencija rada memorije povećana sa nominalnih 200 MHz na 210 MHz. Brzina hypertransport magistrale je korigovana na bezbednih 810 MHz umesto standardnih 800 MHz.
„Akrobacijama“ sa frekvencijama smo od Sempron 64 2500+ procesora za tri minuta dobili ekvivalent Sempron 64 3300+, a uz još malo eksperimentisanja i kvalitetniju memoriju približili smo se i performansama Sempron 64 3400+ procesora, koji trenutno predstavlja vrh ponude ove AMD-ove klase. Zahvaljujući fabričkom ventilatoru koji smo dobili uz procesor i tehnologiji proizvodnje Sempron-a, ovako „pojačan“ procesor je radio stabilno, čime je opravdao naša očekivanja – uspeli smo da ubrzamo Sempron za celih 40%, što je prosto zadivljujući rezultat.
Deset posto za keš
Sledeći napor će predstavljati dokazivanje važnosti veličine drugostepenog (L2) keša. Sempron 64 procesor ima 128 ili 256 KB drugostepenog keša, na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine. Naš 2500+ ima 256 KB keša, dok Athlon 64 može imati 512 KB u slabijim verzijama, ili celih 1 MB u snažnijim. Pošto je jedina vidljiva razlika između Athlon 64 i Sempron 64 procesora u kešu, uporedni test brzina našeg overklokovanog procesora i Athlon 64 3200+ procesora sa 1 MB keša će biti dovoljan, pošto oba rade na 2 GHz, oba stoje u 754 podnožju i imaju po 128 KB primarnog keša.
Rezultati su vrlo interesantni. PCMark04 je pokazao da u skupu sintetičkih testova nema razlike između ova dva procesora, ali je Sysmark 2002 razliku ipak pronašao. Ovaj test pokreće stvarne aplikacije, među kojima je praktično ceo Office, zatim WinZip 8.0, Photoshop 6, Dreamweaver 4, Flash 5, Premier 6 i još nekoliko programa. U testovima Office paketa nije bilo bitnije razlike u rezultatima, ali su aplikacije vezane za multimediju pokazale 10% prednosti veće količine keša. Sličnu prednost keša smo izmerili u igri Quake 3, dok je sledeća baterija sintetičkih testova, Sysoft Sandra, opet „izjednačila“ ova dva procesora. Zaključak? Ako se bavite procesorski intenzivnim radom ili rado igrate zahtevne igre, odluka da kupite procesor sa manjom količinom keša će vas unazaditi za desetak posto u performansama; ukoliko se bavite pisanjem, obradom podataka i pristupom Internetu, teško ćete i osetiti razliku.
Sa ovim na umu, već se nazire jedan mogući zaključak u pogledu opravdanosti kupovine Sempron 64 procesora. Razlika u ceni pomenuta dva procesora je oko 300%, dok je razlika u performansama, nakon overklokovanja ovog slabijeg, jedva 10%. Postoje, razume se, neke primene računara koje u mnogo većoj meri opterećuju procesor i njegov interni keš nego aplikacije koje su u testovima proveravane, ali mi ovde pričamo o nekom uobičajenom načinu rada. Dakle, četiri puta manji interni keš Sempron procesora ne utiče previše na performanse računara u većini poslova koje prosečan korisnik može da zamisli.
Umne radnje
Sa tehničke strane nam je sada sve jasno – Sempron 64 je jeftina varijanta Athlon 64 procesora, pri čemu je razlika u ceni postignuta smanjivanjem količine internog keša, a za većinu korisnika to smanjivanje donosi na prvom mestu uštedu a ne gubitak. Da bismo ovo ipak definitivno dokazali, uradićemo još jednu turu testiranja, tako što ćemo kao faktor uneti i cenu procesora. Tačnije, sve dobijene rezultate ćemo preračunati kroz cenu procesora, čime ćemo dobiti neku vrstu brojčanog odnosa cene i kvaliteta. Nazovimo to, čisto radi utiska na komšije koji se ne razumeju u tematiku, indeksom cena-kvalitet.
U obzir ćemo uzeti i konfiguracije sa drugačijim procesorskim podnožjima, pa čak i one sa Intel procesorima. Što se ostalih komponenti tiče, trudili smo se da izbor bude takav da minimalno doprinosi merenjima, pa se nećemo ni baviti nabrajanjem. Sve ovo ipak treba uzeti kao interesantan eksperiment, a ne kao egzaktno merenje performansi, jer bi u ovom drugom slučaju morali da razmišljamo o mnogim faktorima koji za našu priču nisu ključni. Pokušaćemo i da definišemo spisak poslova koji se ovih dana najčešće rade na kućnom računaru. Na prvom mestu su, svakako, igrice, na drugom mestu je gledanje filmova, što nas ne zanima, ali je za to usko vezano pravljenje DVD filma od DivX filma ili obrnuto. Takođe, na računaru se često koriste aplikacije iz Microsoft Office paketa (ili slične njima), raspakivanje ili pakovanje arhiva i slično. Zbog toga smo i kreirali dve baterije testova koje su nam više nego očigledno demonstrirale ideju o pametnoj kupovini.
Kako tumačiti rezultate? Ukoliko razmišljate o kupovini dva puta skupljeg procesora, trebalo bi i da pružene performanse prate taj odnos. Pošto na krajnje rezultate nekog posla na računaru ne utiče samo procesorska snaga već i niz drugih komponenti, to znači da neka ograničenja ipak postoje. Tri puta brži procesor nije uvek praćen tri puta bržim pratećim komponentama, pa je neko od uskih grla u sistemu krivo što uloženih 1000 dinara u procesor ne vredi 3000 u realnom radu. Primera radi, kupovina Intel Pentium 4 660 procesora koji radi na celih 3,6 GHz neće podići kvalitet igranja proporcionalno uloženom novcu, već daleko manje. Razlog tome je što se video igre ne oslanjaju samo na centralni procesor, jer veći deo posla obavlja grafička kartica, koja predstavlja ono usko grlo o kome smo pričali. A kada bi i nju menjali, uloženi novac bi bio besmisleno veliki u odnosu na primenu.
Isti problem se javlja u aplikacijama tipa Microsoft Office. Skup i snažan procesor naprosto nema šta da radi u takvim programima i preveliki deo vremena provodi dosađujući se. Procesorski intenzivna primena, kao što je kreiranje DVD ili DivX filma, potpuno opovrgava sumnje: uticaj skupljeg procesora na rezultate nije proporcionalan njegovoj ceni ni u jednom slučaju. Drugačije rečeno, za većinu običnih primena kupovina skupljeg procesora ima smisla samo dok se krećemo u okviru neke srednje cenovne grupe. Novac kojim raspolažemo je uvek bolje uložiti na otklanjanje uskih grla koja smetaju čak i jeftinijem procesoru da se „razmaše“: dodatna količina memorije i bolja grafička karta će unaprediti kvalitet igranja značajnije nego novi procesor. Brži hard disk, ili čak dva u nekom RAID sistemu će preporoditi vaše Microsoft Office aplikacije.
Malo para, mnogo muzike
Pokazali smo da kupovina najjeftinijeg procesora iz Sempron 64 serije može biti prava radost. Sa jedne strane, uz malo znanja takav računarski sistem se može nositi sa mnogo skupljim, a pored toga omogućava čak i bezbolan prelazak na 64-bitne aplikacije kada za to dođe vreme. Treće, kućni budžet će biti znatno manje oštećen, pa možda ostaje mesta da se još neka komponenta unapredi, ili da se pare sačuvaju za sledeću dobru kupovinu.
Što se tiče problematičnog overklokovanja, jasno je da i skuplji procesor može da se dodatno ubrza. Međutim, skoro sigurno neće biti moguće postići 40% ubrzanja koliko smo mi ostvarili, tako da bi u našim grafikonima odnosa cene i kvaliteta opet postigli lošije vrednosti. Zašto onda umesto Sempron-a 2500+ ne kupiti neki brži Sempron i njega ubrzati na sličan način? Zato što svi Sempron 64 procesori imaju isto jezgro (poznato i kao E6), koje ima ograničenu maksimalnu frekveciju koja je negde preko 2 GHz, što bi se lakše postiglo sa Sempron 64 2800+ procesorom, ali bi to već bilo previše rizično. Što brži i skuplji Sempron procesor kupite, to će razlika između nominalne i maksimalne brzine biti manja tj. overklokovanje će manje nadoknađivati razliku u ceni.
Prema tome, za većinu korisnika koji danas kupuju računar za kućnu upotrebu, Sempron 64 procesor predstavlja najbolji izbor. Za one koji „igraju po pravilima“, model 2800+ verovatno daje najbolji odnos cene i kvaliteta, dok za one koji žele da eksperimentišu sa brzinama, model 2500+ donosi najveću uštedu i najviše nagrađuje trud.
|
