Vodeći IT časopis u Srbiji

Koliko para, toliko - slike

Aleksandar Veljković

Ponuda LCD monitora je ogromna, svi modeli (barem na prvi pogled) daju odličnu sliku, pa nikad nije bilo teže opredeliti se za pravi. Testirali smo 57 monitora iz aktuelne ponude na domaćem tržištu, trudeći se da obuhvatimo sve bitne proizvođače i širok raspon primena...

- PC #121 (April 2006)
- U prodaji po ceni od 200 din

Koliko para, toliko - slike

PC #121 | Aleksandar Veljković

Tehnologija LCD displeja je preležala "dečije bolesti" i ulazi u zrelu fazu. Izbor LCD monitora više ne podrazumeva bezbroj kvalitativnih kompromisa, a njihove cene su danas niže no što su bile cena CRT monitora slične dijagonale pre samo par godina. Sve ono što smo u početku mogli da zamerimo LCD displejima danas je ili otklonjeno ili svedeno na nivo beznačajne smetnje. Ugao vidljivosti je povećan, brzina odziva ekrana je praktično dostigla CRT standarde, "mrtvi" pikseli su stvar prošlosti (sve više firmi za svoje vrhunske modele čak garantuje odsustvo mrtvih piksela), razlike u oštrini između modela su tako male da ih primećuje samo veoma oštro oko, a nivo osvetljaja i kontrasta su višestruko povećani u odnosu na prve modele LCD monitora.

LCD monitor odavno nije pomodni hir prilagođen stolovima u bogatim bankama, već logičan izbor za svakog - sve je manje tehničkih urednika koji smatraju da je vrhunski CRT monitor neophodni preduslov za rad na DTP poslovima. Većina proizvođača je ugasila proizvodnju CRT modela ili će to učiniti tokom 2006, a nije teško primetiti ni da je u toku ubrzana tranzicija na LCD televizore. Ne postoji ni jedan razlog da odlažete prelazak na LCD monitor, ili pak da svoj postojeći ne zamenite modelom novije generacije i (možda) veće dijagonale. Ali kako u zaista velikoj ponudi napraviti optimalan izbor? Pokušaćemo da vam kroz ovaj tekst skrenemo pažnju ne samo na uočene karakteristike pojedinih modela, već i na to šta sve možete očekivati od monitora i koji su parametri koje treba razmatrati pri izboru.

Klasifikacija LCD monitora

Najlogičnija podela monitora je prema dijagonali ekrana, pa smo tu klasifikaciju koristili u ovom testu kako bismo mogli napraviti relevantna poređenja i podeliti nagrade. Međutim, postoje i drugi kriterijumi po kojima se monitori mogu klasifikovati. Nekada su se monitori sa ugrađenim zvučnicima nazivali multimedijalnim, ali danas je taj pojam prerastao inicijalnu definiciju: od multimedijalnog monitora se očekuje mogućnost priključivanja raznih eksternih izvora video signala, dodatni elemente funkcionalnosti kao što su priključci za vaše USB uređaje, pa čak i da ima ugrađen TV tjuner i daljinski upravljač.

Pripremajući se za ovaj test razmatrali smo mogućnost svrstavanja multimedijalnih monitora u posebnu kategoriju, ali smo od toga odustali upravo zbog ogromnih razlika u stepenu funkcionalnosti koji različiti monitori ovog tipa nude, pa samim tim i velikih razlika u njihovoj ceni. Zauzvrat, pokušaćemo te elemente da kvantifikujemo kroz jedinstveni sistem ocenjivanja monitora, dajući adekvatnu ocenu za dodatne elemente funkcionalnosti, kao i dodeljivanjem markice "Izbor urednika" ili "PC preporuka" u slučajevima kada smatramo da je to jedini način da naglasimo jedinstvene kvalitete nekog modela. Drugi razlog koji je obesmislio svrstavanje multimedijalnih monitora u posebnu kategoriju jeste činjenica da pojedini proizvođači veoma različito shvataju ovu klasu uređaja. Na primer, u Fujitsu-Siemens-u smatraju da je potpuno normalno da svaki, makar i najjeftiniji monitor ima ugrađen par skromnih zvučnika, dok u Dell-u imaju "modularan" pristup pa ne nude modele sa već ugrađenim zvučnicima, ali se zato na svaki od njihovih monitora može priključiti (prilično kvalitetan) modul sa stereo zvučnicima, koji se vizuelno uklapa u monitor.

Drugi element po kome se monitori svrstavaju u posebnu kategoriju mogu biti proporcije ekrana - sve je više modela kod kojih su standardne proporcije ekrana 4:3 ili 5:4 zamenjene "sinemaskopom", tj. 16:10 ili 16:9 odnosom. Widescreen monitori su u većini slučajeva opremljeni dodatnim multimedijalnim elementima, jer ove proporcije slike prosto navode na gledanje filmova sa DVD-a. Ipak, ovih modela je još uvek premalo da bi se u okviru svake dijagonale stvorila podkategorija, a njihovo izdvajanje u posebnu kategoriju nezavisno od dijagonale ekrana ne bi imalo previše smisla zbog prevelikih razlika u ceni.

Kako smo ocenjivali

Monitori su, dakle, podeljeni u tri kategorije, na osnovu dijagonale ekrana: 17", 19" i 20" (i veći). Nagrade su dodeljivane za svaku kategoriju zasebno, što znači da se sve nagrade na testu mogu pojaviti maksimalno tri puta, izuzev "Izbor urednika" i "PC Preporuka", koje može dobiti i nekoliko modela u svakoj kategoriji, ukoliko za to postoji jasno obrazloženje. Zašto na testu nema kategorije monitora od 15"? Pre svega zato što dijagonala od 15" odumire pa je sve manje takvih modela u ponudi, a možda najbitnije od svega jeste to što se razlika u ceni između monitora dijagonale 15" i 17" do te mere smanjila da se kupovina monitora od 15" ne može smatrati opravdanom investicijom.

Ocenjivano je devet parametara, pet kvalitativnih i četiri funkcionalna. Svaki od njih je mogao da donese maksimalno 10 poena, tako da je u teoretskom maksimumu od 90 poena kvalitativni segment mogao da učestvuje sa 50 a funkcionalni sa 40 poena. Osim podzbirova i ukupnog zbira poena, postoji još jedan numerički faktor - indeks isplativosti - koji se izračunava ukrštanjem maloprodajne cene monitora sa ukupnim brojem osvojenih poena, pri čemu monitor sa najboljim indeksom u svojoj kategoriji osvaja titulu "Najbolja kupovina".

Kategorija "Osvetljaj i kontrast" odnosi se prevashodno na intenzitet, dok je ravnomernost bolje pokrivena kategorijom "kvalitet i konzistentnost kolorita". Kod mnogih modela u jeftinijim kategorijama intenzitet boje je jači u donjem nego u gornjem delu ekrana, što se odražava na pomenutu ocenu, a posredno utiče i na ocenu "ugao vidljivosti". Naravno, ugao vidljivosti (kako vertikalni, tako i horizontalni) se posebno evaluira kako bi se proverilo da li vidljivo korespondira sa deklarisanim. Ocena oštrine daje se na osnovu subjektivnog utiska o oštrini slike (koja je kod LCD tehnologije generalno na vrlo visokom nivou) sa optimalnim radnim parametrima.

Ocene elemenata funkcionalnosti zahtevaju podrobniju elaboraciju. Prva stavka, "vrste i broj konektora/dodaci", vrednuje bogatstvo priključaka ili posebnih elemenata kojima monitor raspolaže. To mogu biti vrste i broj raspoloživih ulaza za sliku (DSUB, DVI, S-video, kompozitni, RGB, SCART itd.), dodatni elementi poput zvučnika, TV tjunera, mogućnosti prikaza slike u slici (PiP), USB hab, priključci za slušalice, mikrofon i slično. "Rotacija ekrana i podešavanje pozicije" procenjuje fleksibilnost i mogućnost rotacije monitora na postolju, pri čemu se računaju ne samo broj mogućih osa rotacije, već i amplituda pokreta. Kroz ocenu "korisnički interfejs" vrednujemo lakoću podešavanja - dostupnost komandi, logiku korisničkog interfejsa, da li su najčešće korišćene opcije realizovane kroz postojeće tastere. Ocena za dizajn je takođe bitna, ali dozvolićemo da PC hardver na prvom mestu ima upotrebnu vrednost, pa tek onda predstavlja i deo vizuelnog identiteta doma ili radnog prostora.

Subjektivan utisak je važan kod testiranja monitora, jer se sve performanse ne mogu egzaktno izmeriti. Zato je uložen napor kako bi utisci o svih 57 modela bili uravnoteženi, korišćenjem metode evaluacije koja podrazumeva četiri celine. Za kontrolu egzaktnih parametara slike korišćena je najnovija verzija specijalizovanog softvera za testiranje monitora Passmark Monitor Test, u sadejstvu sa programom DisplayMate. Za proveru karakteristika monitora u različitim radnim okruženjima uzeli smo u obzir utiske o slici u Office aplikacijama, pri reprodukciji DVD filmova, kao i pri prikazu brze 3D grafike.

Za detaljan opis 57 testiranih modela, pregled njihovih karakteristika, ocene i listu pobednika pogledajte PC #121.