Memorija i Windows

Prođe brzo godina dana otkako je Windows Vista sa nama ili pored nas, ili već tu negde. Proces tranzicije na novi operativni sistem je u toku, ali praksa pokazuje da veliki deo populacije korisnika PC računara ne žuri sa prelaskom na Vistu. Kao razlog se navodi nedovoljna kompatibilnost sa starijim hardverom i softverom, dok drugi vitalni razlog predstavlja veća hardverska zahtevnost po svim pitanjima, a posebno na polju memorije. Nakon godinu dana, problemi oko kompatibilnosti su marginalizovani, ali problem zahtevnosti i dalje veliki broj korisnika drži daleko od Viste. Realno, Vista jeste sporija u odnosu na Windows XP u većini scenarija, pa se može reći da su korisnici koji govore o slabijim performansama u pravu. Međutim, ako krenemo tom logikom, možemo završiti daleko u prošlosti. Kada se pojavio, Windows XP bio je sporiji od Windows‑a 2000. Kada se Windows 2000 pojavio, bio je sporiji od Windows‑a 98, koji je opet bio sporiji od Windows‑a 95. Windows 3.11 je bio brži od svega kasnijeg, ali će neko reći da je DOS opet bio brži od svih verzija Windows‑a... nema druge nego prihvatiti realnost i pratiti trendove u granicama mogućnosti.

Ovoga puta ćemo proveriti razlike u performansama računara sa Windows Vista i Windows XP operativnim sistemima, i to sa različitim konfiguracijama, odnosno količinama memorije. Service Pack 1 za Vistu samo što nije, a mnogi smatraju SP1 preduslovom za instalaciju bilo kog operativnog sistema, pa je to razlog broj jedan. Drugi se odnosi na rekordno nisku cenu DDR2 memorije, što treba iskoristiti i svom računaru podariti što više RAM‑a. U nedavnom velikom testu konfiguracija koji smo sproveli, većina mašina bila je opremljena u proseku sa 1 ili 2 GB memorije. Po specifikaciji proizvođača, 1 GB operativne memorije je minimum za rad Viste, i to verzija Business, Enterprise i – čudno – Home Premium, dok je za Ultimate i Home Basic minimum spušten na 512 MB. Očekivano, preporučena količina memorije za sve verzije je dvostruko veća od minimalne.

Od pola do četiri

Da bismo videli kako sve ovo u realnosti funkcioniše i šta se može očekivati sa minimalnim ili preporučenim zahtevima, isprobali smo kombinacije sa 512 MB, 1 GB, 2 GB i 4 GB memorije sa Windows Vista Ultimate verzijom, a onda sa Windows‑om XP. Zbog činjenice da su danas 256 MB DDR2 moduli teško dostupni, test sa 512 MB je obavljen u single channel režimu – to nije baš adekvatno, ali se može videti kako se Vista snalazi i kakve su performanse na mnogim konfiguracijama koje rade u single channel modu.

Skrećemo pažnju i na to da Windows XP nije u stanju da „vidi“ sva 4 GB memorije zbog hardverskih i softverskih ograničenja. Rezervisane memorijske adrese za određene hardverske komponente se nalaze u adresnom prostoru od (oko) 3 GB pa naviše, što znači da za pravilno prepoznavanje 4 GB memorije u BIOS‑u matične ploče mora biti aktivirana Memory Remap opcija. 32‑bitni Windows XP i 32‑bitna Vista nisu u stanju da ovo pravilo prepoznaju i adresiraju, te se za rad sa 4 GB moraju koristiti 64‑bitne verzije Viste ili XP‑a.

Prezentovanje razlike u performansama između različitih memorijskih konfiguracija nije jednostavno zbog prirode test-programa. Veliki broj testova osmišljeno je tako da se podaci nalaze u memoriji, pa je bilo koji 3DMark skor u ovom kontekstu beskoristan, kao i SiSoft Sandra, Cinebench, wPrime i slični testovi. Zbog toga smo kreirali set od nekoliko testova koji pružaju realniju sliku performansi sistema u funkciji raspoložive memorije. Dakle, merili smo brzinu startovanja operativnog sistema, brzinu učitavanja nivoa u igri Call Of Duty 4, startovanje kampanje u Company Of Heroes, brzinu startovanja Internet Explorer‑a nakon igranja dotične igre, 3DMark06 (čisto zbog protokola), obradu slike u Photoshop‑u i kompresiju kroz WinRAR.

Pre detaljnijeg proučavanja tabele izložićemo neke utiske. Krećemo sa konfiguracijom od 4 GB memorije: Windows XP ne „vidi“ svih 4 GB, već samo 3 GB, ali je svejedno XP brži od Viste, mada razlika nije toliko značajna. U testu obrade gigantske slike Vista x64, zbog mogućnosti da iskoristi celih 4 GB memorije, ostvaruje primetnu prednost u odnosu na XP. Kada se spustimo za stepenicu niže, odnosno na 2 GB memorije, stvari se na prvi pogled ne menjaju, što je neobično. Photoshop oseća manjak memorije, dok ostali testovi pokazuju slabije, ali ipak približne performanse kao i sa 4 GB.

Prelaskom na test kombinacije sa gigabajtom radne memorije u dual channel režimu (dva 512 MB modula) stvari postaju zanimljivije: Windows XP u većini testova jedva da pravi razliku između 2 GB i 1 GB, osim što se Photoshop i WinRAR guše. Vista i te kako oseća manjak drugog gigabajta: vreme potrebno za učitavanje nivoa obe igre se (više nego) dupliralo, vreme za startovanje Internet Explorer‑a nakon toga je utrostručeno, a ostale testove i da ne pominjemo. Pukim navođenjem rezultata ne može se preneti osećaj totalnog usporenja sistema i konstantnog „oranja“ po hard disku, koji se kroz page file muči da nadoknadi nedostatak operativne memorije.

Isto, a drugačije

Pokušali smo i sa samo jednim gigabajtnim modulom na matičnoj ploči. Windows XP gotovo da nije osetio razliku, te su performanse u svim testovima bile tek za nijansu slabije od kombinacije 2×512 MB. Međutim, Windows Vista pravi drastičnu razliku, čime pokazuje da novi operativni sistem ipak sadrži optimizacije i koristi hardverske potencijale koji su na raspolaganju. Tako su performanse sa 1 GB modulom mnogo slabije nego kada se koristi dual channel režim. Vreme učitavanja bilo koje aplikacije je barem duplirano, a sam rad i navigacija kroz interfejs su primetno sporiji čim se pokuša otvoriti više prozora. Jedino 3DMark 06 ne oseća praktično nikakvu razliku, kao i u svim ostalim kombinacijama količine memorije. Sa druge strane, Adobe Photoshop pati od single channel režima, iako je na raspolaganju ista količina memorije.

Poslednja stavka je rad sa 512 MB memorije, što predstavlja minimum za instalaciju Viste. Aero interfejs je momentalno isključen, a podizanje operativnog sistema po prvi put drastično usporeno. I ostali testovi osećaju enormni nedostatak memorije, dok se hard disk bori sa page file‑om. Sve ovo čini rad sa Vistom u ovoj konfiguraciji totalno nepodnošljivim. I Windows XP pravi veliku razliku između 1 GB i 512 MB memorije, iako je ta razlika manja nego što je to slučaj kod Viste. Ipak, iako se XP sa 512 MB mnogo bolje snalazi, bilo kakav ozbiljniji rad ili igranje postaje gotovo nepodnošljivo. Samo oni sa veoma jakim živcima mogu nekako koristiti ovako konfigurisan računar.

Kupovina dodatne memorije je uvek preporučljiva investicija. U momentu kada je memorija jeftina, nema razloga da svaki korisnik barem ne duplira količinu RAM‑a u svom računaru. Najbolji odnos cene, količine memorije i performansi predstavljaju dva modula kapaciteta 1 GB i smatramo da ispod ove kombinacije u današnje vreme ne treba ići, pogotovu ukoliko kupujete nov PC. Sa 2 GB memorije Windows XP radi maksimalno, te za udoban rad nije ni potrebno više. Pored toga, 2 GB lepo može koristiti i Vista, nudeći sasvim korektne performanse u velikom broju standardnih scenarija upotrebe, tako da imate slobodan izbor operativnog sistema koji želite da koristite. Za maksimalne performanse, naročito ukoliko se ozbiljnije bavite radom u programima kao što su Photoshop, Premiere, 3ds max ili Maya i slično, 4 GB memorije predstavljaju jedini logičan izbor. A kada su nove Vista igre u pitanju, 2 GB je minimum sa kojim se može izaći na kraj, ali za novi Battlefield ili Crysis tek 4 GB nude pravo, komotno igranje. Dakle, požurite po memorijske module... dok oni ne poskupe.