GradientTop
PC
Vodeći IT časopis u Srbiji
PC #154 > Hardver
ARHIVA BROJEVA | O ČASOPISU | POSTANI SARADNIK | PRETRAGA
preview
Za šaku šejdera
Filip Majkić, Aleksandar Mišić
Nakon dvogodišnje pauze, ponovo smo krenuli u veliko istraživanje tržišta grafičkih kartica. Da vidimo čime možete obradovati vaš poslovni ili (pre svega) kućni PC i kako se veliki rat firmi NVIDIA i ATI odrazio na napredak grafičkih akceleratora.
- PC #154 u prodaji po ceni od 110 din
broj

Za šaku šejdera

Zašto uopšte kupujemo grafičke kartice kad mnogi jeftini čipsetovi već imaju integrisanu grafiku? Mogli bismo da nabrajamo razloge, ali jedan je ubedljivo na vrhu liste: igranje. Ukoliko se ne igrate, "integruša" vam je najčešće dovoljna: Radeon HD 3200 ili GeForce 9400 mGPU donose slične performanse kao kartice iz ekonomske klase, a poslužiće čak i u većini igara, osim ako insistirate na visokoj rezoluciji. Ali, koliko nas voli da se igra? Verovatno više nego što smo voljni da priznamo - na svakom kućnom PC-ju instaliran je nekakav zabavni softver. Grafičke kartice najviše utiču na performanse u igrama - sve drugo je od sekundarnog značaja, pa čak i količina RAM-a koja je sledeća po važnosti.

Pojeftinjenje monitora velikih dijagonala i visokih rezolucija nametnulo je ozbiljan zadatak proizvođačima grafičkih kartica: treba omogućiti zadovoljavajući broj frejmova u sekundi i na uređajima većih rezolucija. Umesto nekadašnjih "CRT rezolucija" 1024*768 ili 1280*1024, očekuje se Full HD odnosno 1920*1080, a nikako ispod 1680*1050. "Osrednja" rezolucija je danas 2.5 puta veća nego nekada...

Igranje je bilo i ostalo skup sport, ali se sada skratio "upotrebni ciklus", da tako nazovemo period tokom koga kartica pruža očekivane performanse. To je jedan od fokusa ovog prikaza: nismo želeli da poredimo najnoviji GeForce GTS 250 u verzijama četiri različite kompanije (koje se najčešće razlikuju po nalepnici na kuleru), već da razvrstamo karte po klasama. Da li je bolji Radeon HD 4830 ili HD 4670? Ili, ukratko, šta je najbolje za X evra?

Protekle dve godine

Široko tržište grafičkih kartica se svelo na dva giganta - NVIDIA i AMD / ATI. Ipak, svašta se dešavalo u protekla 24 meseca. Početkom 2007. pojavile su se GeForce 8800 GTX kartice, zasnovane na 90 nm G80 čipu. Time je, nakon relativno izjednačenih GeForce 7 i Radeon X1000 serija, usledio period dominacije kompanije NVIDIA. G80 je bio ispred svog vremena - prednjačio je zahvaljujući arhitekturi unificiranih shader-a i povećanom broju ROP-ova, ali pre svega zahvaljujući streaming procesorima. Ta nova tehnologija donela je mogućnost da veliki broj skalarnih streaming procesora izvršava veliki broj shader operacija, procesira vertice, piksele ili geometriju (linije i trouglove), pa i druge tipove podataka. Tako je grafičkom procesoru poverena paralelna obrada podataka - CPU mu je prepustio deo matematika

8800 GTX je imao 128 shader procesora i ogromnu sirou snagu. U izvornoj ili nekoj blaže modifikovanoj formi, i nakon dve i po godine od izlaska ovaj GPU je sposoban za pokretanje novih naslova u visokim rezolucijama. G80 GPU se, uz blagi redizajn, koristi i u aktuelnim kartama srednje klase kompanije NVIDIA (9800 GTX+, GeForce GTS 240 i 250 - G92(b) grafički čip), dok su temelji aktuelnih modela visoke klase (GeForce GTX 260, 280, 285) zasnovani na istim principima, uz usavršavanje proizvodne tehnologije i prelazak sa 90 na 65 nm, 55 nm i najmodernijih 40 nm čipova.

Nemogućnosti AMD-a da na vreme odgovori je kumovala obimna interna reorganizacija i sređivanje odnosa nakon što je kupljen kanadski ATI. Sredinom 2007. odnos NVIDIA i AMD kartica dostigao proporciju 2:1, a krajem te godine i 2,5:1. No, AMD se konsolidovao, a prvi jasan pokazatelj bila je najava Radeon HD 3000 serije, koja se pojavila krajem 2007. Nove kartice, među kojima su najviše pažnje privlačili Radeon HD 3870 i 3850, davale su obilje performansi po izuzetno povoljnoj ceni. NVIDIA je prisiljena na pojeftinjenja da bi odgovorila na AMD-ovu ponudu - tako je formirano aktuelno tržište grafičkih kartice srednje klase koje obezbeđuju igranje u rezoluciji 1680*1050 tačaka.

Sredina prošle godine donela je gotovo simultano lansiranje grafičkih kartica: NVIDIA je predstavila GeForce GTX 280 i 260 iz visoke klase, a AMD seriju HD 4000. Radeon kartice su bile toliko dobre da su "počistile sve pred sobom", a tržišni udeo se obrnuo. Zvanične statistike za poslednji kvartal 2008. se još uvek čekaju, ali prognoze ukazuju na to da je AMD uspeo da preotme tron. Uspeh je tim veći što je postignut nakon velikog zaostatka i u vreme velike ekonomske krize.

Naredno leto bi trebalo da protekne relativno mirno: NVIDIA je izbacila GeForce GTX 285 i 295, a AMD Radeon HD 4870 X2 u istoj (visokoj) klasi. GTS 240 i 250 su ribrendirani GeForce 9800 GT i 9800 GTX+, sa blago ubrzanim radnim taktovima, dok AMD sprema blago overklokovani HD 4870 (najverovatnije će se zvati Radeon HD 4890) i novu seriju modela srednje i niže srednje klase. Oni će biti proizvođeni u 40 nm procesu - RV740 bi trebalo da omogući AMD-u da izvrši novi pritisak u nižim cenovnim razredima.

Teško je ne pomenuti i vrhunske kartice sa dva grafička čipa, kojima su oba proizvođača neretko pribegavala. Sa jedne strane tu su 9800 GX2 (dva G92 čipa) i GTX 295 (dva GT200 čipa); prva kartica praktično više i nije dostupna, dok je druga neprijatno skupa. NVIDIA je bila prinuđena da "spoji" dva PCB-a, kreirajući na taj način monstruozne kartice. AMD je nudio elegantnija rešenja sa dva grafička čipa na jednom PCB-u - Radeon 3870 X2 i 4870 X2. Ipak, i ovo su velike i skupe naprave, a njihova prodaja je zanemarljiva u odnosu na sve druge klase - to su ostale pre svega "kartice za pokazivanje".

Pogled na klase

Naš pregled tržišta pokriva širok cenovni raspon: u rangu iznad 50 evra gotovo na svakih 10-15 evra imate novu ponudu, koja donosi taman toliko više koliko se novca više uloži. Naravno, tačno se zna koji su referentni modeli i šta oni nude, i tu nema velike razlike; granicu za overklokovanje određuje kvalitet kulera, koji se opet uglavnom nudi na specijalnim modelima kartica koji su 10-20 evra skuplji od referentnih, na taj način praktično obesmišljavajući eventualnu kupovinu VGA kulera radi "ceđenja" svakog promila performansi. U priču valja ubaciti i faktor fabrički overklokovanih modela, kojih na tržištu ima kao pečurki posle kiše... Zato krenimo redom.

Ekonomska klasa obuhvata kartice koje koštaju do 89 evra. To su modeli bazičnih mogućnosti koji se koriste za pokretanje manje zahtevnih igara, najčešće u nižim rezolucijama. Na njima se nalaze mali aktivni ili pasivni kuleri, pošto se radi o čipovima koji se ne greju previše. Kartice iz ove kategorije uglavnom raspolažu 64-bitnim memorijskim interfejsom i sa 128-256 MB memorije, prevashodno GDDR2 tipa. Ovakve kartice će prevashodno koristiti vlasnici 17" i 19" monitora rezolucije 1280*1024 piksela ili srodnih widescreen modela rezolucija 1440*900 odnosno 1366*768 piksela. Sve to bez anisotropic filteringa (AF - naprednije filtriranje tekstura u igrama) ili antialiasing-a (AA - umekšavanje nazubljenih ivica u igrama).

Srednju klasu smo podelili u dva segmenta, pošto upravo u njoj zatičemo najveću raznolikost. Kao modele niže srednje klase deklarisaćemo one koji pripadaju cenovnom opsegu od 90 do 149 evra. Uglavnom se koriste 128-bitni ili 256-bitni memorijski interfejsi, 256 MB memorije i više, uglavnom GDDR3 tipa, premda se može naići na GDDR4/5 pri gornjoj, ali i na GDDR2 modele pri donjoj granici. Kartice su primetno veće od onih iz ekonomske klase, skoro uvek sa aktivnim kulerima (sa izuzetkom modela sa većim, specijalno dizajniranim pasivnim kulerima) i interesantne su za najširi krug korisnika, pa ih tako zatičemo u kombinacijama sa 19" i većim monitorima, uglavnom do 22".

Višu srednju klasu definišemo u cenovnom opsegu od 150 do 229 evra. Sporije memorije se više ne koriste, već bez izuzetka srećemo GDDR3 ili GDDR5. Memorija je najmanje 512 MB, a česti su i modeli sa gigabajtom grafičke memorije. Koristi se 256-bitni, 384-bitni ili 512-bitni memorijski bas, pasivnih kulera praktično nema, već sve kartice koriste (pozamašna) hlađenja u vidu dual slot kulera sa ventilatorima. Dužine PCB-ova su oko 7,5-8,5 inča, o čemu treba voditi računa kod dimenzionisanja kućišta, posebno vodeći računa o tome da se kartica je sudari sa hard diskovima. Vlasnici ovih kartica uglavnom će kupovati 22" monitore rezolucije 1680*1050 piksela ili veće, pa će stizati o do Full HD (1920*1080 ili 1920*1200) rezolucija, sa blažim AA i AF podešavanjima.

Sve kartice koje koštaju iznad 230 evra smestili smo u visoku klasu, u kojoj nema mnogo pravila. Zatičemo modele sa jednim ili dva grafička čipa, sa jednim ili dva PCB-a, uglavnom dugačke kartice (preko 8,5 inča), sa glomaznim aktivnim kulerima, GDDR3 ili GDDR5 memorijom (uglavnom 896-1024 MB, pa i više), 512-bitni memorijski bus, a pravilo je da korisnici koji kupuju ovakve kartice uglavnom imaju vrhunske mašine. Monitori su gotovo isključivo rezolucije 1920*1200 tačaka, uz korišćenje AA i AF do maksimuma.

Kako smo testirali (i zašto baš tako)

Sva testiranja vršili smo na jednakim mašinama, dobijenim zahvaljujući ljubaznosti firme Desk. Koristili smo dva testa. 3DMark Vantage je aktuelna verzija poznatog benčmark programa koji meri performanse grafičkih kartica, ali i kompletnih mašina, procenjujući sposobnost rada u 3D režimu. To se sagledava kroz četiri gejming testa, koji bacaju akcenat na simuliranje opterećenja u igrama koje se u manjoj ili većoj meri oslanjaju na shader-e, i još nekoliko specifičnih testova koji opterećuju pojedine komponente (npr. CPU) ili aspekte grafičke kartice (Fill Rate itd).

Drugi test je igra Crysis, drugo delo tima koji nam je doneo Far Cry, vizuelno najbolju igru svog vremena. Crysis se pojavio 2007, ali je i danas vizuelno najatraktivnija igra. Opterećuje i najsnažnije grafičke kartice, podržava najnaprednije efekte i stavlja na muke kompletne sisteme, ali zauzvrat pruža najviše po pitanju vizuelnog užitka. Koristili smo ugrađeni GPU benchmark, a testiranja smo vršili na High nivou detalja pod Windows Vista operativnim sistemom. Testirali smo u tri rezolucije - 1280*1024, 1680*1050 i 1920*1200 tačaka, što su otprilike rezolucije koje koriste oni sa malim/srednjim/velikim prohtevima po pitanju grafike. CryEngine je prilično skalabilan, ne zavisi previše od ostatka konfiguracije i verno ilustruje mogućnosti samih grafičkih kartica, baš kao i razlike između njih.

Za detaljan pregled grafičkih kartica, tabelu karakteristika, rezultate testova i preporuke pogledajte PC #154.

SLEDEĆI TEKST U PC #154
preview
Phenom II u praksi
Bojan Stanojević


.

PC
Twitter Facebook Feed Newsletter