Nema proizvođača DSLR aparata koji u poslednjih par meseci nije izbacio na tržište model u novoj klasi koja predstavlja stepenicu između niskobudžetnih i poluprofesionalnih modela, a koja cilja na kupce bez mnogo novca koji ipak žele da dobiju što više opcija, funkcionalnosti i performansi za taj novac. Olympus je svoj novi E-620 pozicionirao kao direktnog konkurenta modelima kao što su Nikon D5000 i Canon EOS 500D, trudeći se da spoji kompaktnost i pristupačnost modela E‑420 i E‑520 sa naprednim mogućnostima takođe nedavno promovisanog E‑30.
Na kvalitetnu izradu Olympus nas je već navikao, ali ono što je pomalo neočekivano jeste činjenica da je E‑620 po svom kompaktnom gabaritu i obliku minimalističkog (ali upotrebljivog) rukohvata rađen po uzoru na E‑420, umesto na napredniji E‑520. Najveća fizička promena je rotirajući 2,7“ displej, koji sa odomaćenjem Live View prikaza dobija na značaju. Sa kompaktnim 14‑42 mm kit objektivom E‑620 je ubedljivo najmanji i najlakši aparat u klasi.
Glavne promene se nalaze pre svega unutar aparata, gde su senzor, autofokusni sistem i (u velikoj meri) spisak opcija preuzeti sa naprednijeg E-30, a i performanse su donekle unapređene (4 umesto 3,5 fps u kontinualnom snimanju). Autofokusni sistem sa sedam umesto dosadašnje tri fokusne tačke nije osobito brz (naročito kada se uporedi sa superiornim fokusiranjem konkurenata), ali je zato veoma precizan.
Optičko tražilo pokriva 95% vidnog polja sa uvećanjem 0,96x, što je nešto bolje nego kod prethodnika, i izuzetno je svetlo. Subjektivni utisak o širini vidnog polja je (možda zbog 4/3 formata) i dalje lošiji nego kod konkurencije.
Korisnički interfejs aparata je veoma logičan početnicima u DSLR vodama, sa svim bitnim podešavanjima koja su nadohvat ruke, direktno dostupna preko zasebnih tastera. Samo bracketing je duboko sakriven u menijima, ali se i ta funkcija može dodeliti programabilnom Fn tasteru. Po konfigurabilnosti i bogatstvu podešavanja, kao i opcijama za postprocesiranje snimaka, E‑620 je barem ravan konkurenciji. Njegov sjajan ekranski meni, kome pristupate pritiskom na OK taster birajući zatim kursorima direktno bilo koje od podešavanja koja su na ekranu prikazana, predstavlja jedno od najpraktičnijih rešenja te vrste trenutno.
Fotografije koje smo snimili sa E-620 su oštre, dobrih geometrijskih karakteristika, pokazujući zasićen kolorit uz blagu tendenciju podeksponiranosti, ali nam se čini da senzor (iako je raspon osetljivosti proširen do 3200 ASA) nije na nivou današnjih standarda. Iako je stepen detalja pri niskim osetljivostima solidan, čak i pri 200 ASA primećuje se više šuma nego kod konkurencije, da bi se situacija sa porastom osetljivosti rapidno pogoršavala.
Za donošenje konačnih kvalitativnih sudova donekle je i hendikep činjenica da Adobe za svoje aplikacije još nije ažurirao RAW filtere za ovaj model (hronična boljka Adobe neažurnosti za sve što ne nosi Canon ili Nikon logo), tako da je konverzija RAW snimaka zasad moguća samo Olympus softverom.
Korisne adrese:
Olympus
http://www.olympus.rs/
|