|
Sredinom juna ove godine Telenor je pustio u rad prvu ekološku baznu stanicu mobilne telefonije u Srbiji, u selu Pločica pored Kovina, sa hibridnim sistemom napajanja koje koristi obnovljive izvore energije. Telenor je 2008. godine započeo tzv. zelenu kampanju učešćem u borbi protiv klimatskih promena, a ekološki pilot-projekat izgradnje bazne stanice u Pločici najavljen je kao probni balon za dugoročno poboljšanje ekološkog aspekta u oblasti napajanja telekomunikacionih mreža.
Green je in
U današnje vreme čak i prosečna domaćica pažljivo zagleda energetski razred uređaja kada kupuje frižider, a većina nas sa podozrenjem gleda na sijalice sa užarenim vlaknom, zamenjujući ih modernijim svetlima. Uz ekološke probleme širom sveta, pretnju od globalnih klimatskih promena i konstantan rast cena energije ne čudi što velike firme uštedu energije shvataju ozbiljno – delom kao deo korporativne odgovornosti, a delom iz ekonomskih razloga.
Izgradnja ekološke bazne stanice eksperimentalnog je karaktera i predstavlja pilot-projekat koji treba da posluži za analizu opravdanosti investicija u obnovljive izvore napajanja telekomunikacionih mreža. Lokacija za ovaj projekat izabrana je na osnovu nekoliko parametara. Birana je lokacija do koje postoji dobra putna i druga infrastruktura, da bi se olakšao rad izvođačima. Izbor je sužen kriterijumima intenziteta i broja sati sunčevog zračenja u toku godine, kao i ruže vetrova za konkretno geografsko područje. Prema rečima Telenorovih stručnjaka koji su učestvovali u ovom projektu, zadatak nije bio lak. Proračun intenziteta sunčevog zračenja uradio je Elektrotehnički fakultet u Beogradu, ali se ispostavilo da karte vetrova sa parametrima koji su relevantni u oblasti eksploatacije energije ne postoje, tako da su iskorišćeni okvirni podaci koje je obezbedila Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije.
Tehnička rešenja
Po čemu je Telenorova bazna stanica u Pločici posebna? Sama bazna stanica je sasvim obična – telekomunikaciona oprema se ne razlikuje od one koju mobilni operatori standardno koriste, pa je i električna potrošnja ove opreme uobičajena. Posebnost se ogleda u nestandardnom građevinskom rešenju objekta u kome je smeštena oprema i sistemu napajanja električnom energijom.
Profesionalna telekomunikaciona oprema se zagreva pri radu, pa bitan deo potrošnje električne energije jedne bazne stanice otpada na rad uređaja za hlađenje, posebno tokom leta. Zbog toga je za opremu sagrađen objekat sa dobrom toplotnom izolacijom, čime je povećana efikasnost klimatizera. S druge strane, i klima‑uređaji su nestandardni – koristi se tzv. free cooling sistem koji meri i temperaturu spoljne atmosfere, pa ako je ona niža od zadate temperature u prostoriji, uključuje samo ventilaciju. Tek ako je spoljna temperatura viša od zadate, uključuju se kompresori koji rashlađuju prostoriju.
Električne baterije za napajanje u slučaju nestanka struje vrlo su osetljive na povišenu temperaturu ambijenta, koja im bitno skraćuje životni vek, pa su u ovoj baznoj stanici baterije instalirane u poseban rov unutar zidanog objekta.
Na sunce i vetar
Osim znatno smanjene potrošnje električne energije, ovo malo postrojenje odlikuje se i nestandardnim sistemom za napajanje, koji se u velikoj meri oslanja na obnovljive i ekološki prihvatljive izvore napajanja – sunce i vetar.
Električna energija potrebna za rad bazne stanice obezbeđuje se iz četiri izvora. Objekat je opremljen sa 16 solarnih panela, od kojih svaki pri punom sunčevom osvetljaju obezbeđuje 175 W električne snage, dok je na vrhu antenskog stuba postavljena vetrenjača sa generatorom koji pod idealnim uslovima daje maksimalno 1 kW. Kada se sve to uporedi sa električnom potrošnjom bazne stanice, koja takođe iznosi oko 1 kW, ukupan bilans snage na prvi pogled možda deluje preterano, ali treba imati na umu da se idealni uslovi retko stiču – vetar nekad duva slabije, a nekad jače, dok oblačni dani pa čak i skupljanje prašine na solarnim panelima umanjuju njihovu efikasnost. Uprkos inovativnom ekološkom dizajnu, bazna stanica nije odsečena od klasičnih izvora napajanja – povezana je na niskonaponsku elektroenergetsku mrežu, a opremljena je i pomenutim baterijama.
Upravljanje energijom organizovano je tako da se u svakom trenutku prednost daje ekološkim izvorima i istovremeno štedi energija koliko je to moguće. Napajanje iz elektrodistributivne mreže se isključuje kad god obnovljivi izvori obezbeđuju dovoljno snage, dok se eventualni višak energije dobijen od vetra i sunca usmerava u punjenje baterija.
Nedostatak preciznih podataka o mogućnosti eksploatacije energije vetra u regionu i prilično grubi proračuni koji su iz toga proistekli nisu pružili podatke koji puno obećavaju, pa je vetrenjača uključena u projekat kao neka vrsta eksperimenta unutar eksperimenta. Prioritet je dat energiji sunca, pa se i vetrenjača isključuje kada solarni paneli rade punim kapacitetom. I, na kraju, baterijskom napajanju se pribegava tek ako sve drugo zataji.
Šta nosi budućnost?
Premda je bazna stanica sa hibridnim napajanjem deo Telenorove globalne inicijative u smanjivanju emisije štetnih gasova i podizanju ekološke svesti, u ovoj kompaniji ističu da je u pitanju pilot-projekat, odnosno jedna vrsta eksperimenta koji treba da pokaže isplativost ulaganja u slične sisteme.
U Telenoru ne kriju da čitava stvar trenutno baš i nije isplativa u urbanom okruženju, gde je elektrodistributivna infrastruktura raspoloživa i lako dostupna (iako je sve skuplja, „obična struja“ je i dalje jeftinija od „zelene energije“), ali budući da se bazne stanice često nalaze van naseljenih mesta i na teško dostupnim kotama, pre svega na vrhovima raznih brda, napajanje telekomunikacione opreme energijom iz obnovljivih izvora deluje kao nešto što bi moglo da ima lepu budućnost.
Ipak, za detaljnije procene o uštedi električne energije i isplativosti ovakvih rešenja neophodna je dugoročnija analiza rada hibridnog sistema napajanja. Zbog toga je ova bazna stanica uključena u poseban sistem daljinskog nadzora preko kojeg se sakupljaju svi podaci o generisanju i potrošnji električne energije. Radio‑relejni link kojim je bazna stanica povezana sa ostatkom Telenorove mreže, pored digitalizovanih glasova korisnika, prenosi i informacije o radu napajačkog bloka do nadzornog centra u Beogradu.
U Telenoru s nestrpljenjem očekuju dugoročne rezultate koji treba da pokažu kakva budućnost čeka „zelene“ bazne stanice.
| 
