|
Šta je zapravo LTE tehnologija i zašto nam je ona potrebna?
Mobilni broadband postaje realnost, dok stasava „Internet generacija“ koja je navikla na broadband pristup gde god da su, a ne samo u kući ili kancelariji. LTE ili Long Term Evolution je globalni standard za četvrtu generaciju mobilnih mreža (4G) koji podržavaju svi važniji igrači na tržištu. LTE nudi kapacitet i brzinu neophodne za savlađivanje velikog porasta razmene podataka koji generiše sve veći broj mobilnih pretplatnika.
Korisničko iskustvo koje donosi LTE će biti bolje zahvaljujući većim vrednostima vršnih i prosečnih brzina i nižem kašnjenju. Iskustvo u korišćenju postojećih aplikacija biće poboljšano, ali će LTE omogućiti i nove, zahtevnije aplikacije: interaktivnu televiziju, mobilne video blogove i interaktivne igre.
Koliko je brza LTE tehnologija?
 | | (kliknite za veću sliku) |
LTE će pružiti brzine u smeru nadole (downlink) do 150 Mbit/s u svojoj prvoj verziji. Vrednosti kašnjenja (round‑trip time) u pristupnoj radio mreži biće niske – i do 10 ms. U prvim Ericsson‑ovim LTE mrežama brzina je ograničena mogućnostima terminalne korisničke opreme koja u ranim implementacijama pruža maksimalne brzine od 100 Mbit/s u downlink‑u i 50 Mbit/s u uplink‑u, ali je Ericsson na Mobile World Congress‑u prošle godine demonstrirao i naredni korak u LTE tehnologijama, sa teoretskim brzinama i do 1,2 Gbit/s.
Jedan od ključnih ciljeva u razvoju LTE i nove core mreže po imenu EPC (Evolved Packet Core) je bilo smanjivanje kašnjenja (latency) u sistemu. 3GPP je postavila cilj da u radio delu kašnjenje ne bude veće od 10 ms, što je i postignuto. Ukupno kašnjenje sa kraja na kraj, koje uključuje i backhaul mrežu i EPC i aplikativne servere, manje je od 25 ms, što je veoma povoljna vrednost.
LTE mreže imaju novu topologiju, zasnovanu na IP arhitekturi. Kakav značaj to ima za operatore i korisnike?
Infrastruktura je pojednostavljena, a broj mrežnih čvorova i nivoa hijerarhije između korisnika i servisa kojima korisnici pristupaju je smanjen. Za mrežne operatore ravna arhitektura donosi jednostavnost i skalabilnost, što znači manje kapitalne i operativne troškove. Sa tačke gledišta krajnjeg korisnika ovo donosi bolje performanse, a pre svega brži odziv na zahtev za servisom.
Šta će biti sa glasovnim servisima u LTE okruženju?
Zahvaljujući velikom kapacitetu i malom kašnjenju, LTE mreže su veoma podesne za VoIP. Strategija Ericsson‑a i 3GPP je usmerena u dva pravca. IMS/MMTel je standardizovan multimedijalni engine koji podržava i obični telefonski servis, ali uz poboljšano korisničko iskustvo. Alternativa ovome je tzv. Circuit‑Switched Fallback, odnosno rešenje koje je zasnovano na korišćenju tradicionalnih telefonskih sistema kakve imamo u 2G i 3G mrežama.
A da li LTE može da zameni tradicionalne broadband tehnologije za fiksni pristup?
 | | (kliknite za veću sliku) |
LTE ne zamenjuje već dopunjuje DSL i druge fiksne tehnologije, što je posebno izraženo u nekim delovima sveta gde je mobilni broadband jedini izbor. Optičke mreže pružaju gotovo neograničen propusni opseg i veoma su pogodne za HDTV distribuciju i slične primene koje zahtevaju izuzetno visoke i stabilne brzine. Ipak, LTE (kao i HSPA) donosi veoma dobro korisničko iskustvo i može da podrži zahtevne aplikacije kao što je interaktivna TV.
Šta je to LTE Advanced?
Pod imenom LTE Advanced se podrazumeva LTE 3GPP Release 10 koji će podržavati brzine protoka od 1000 Mbit/s u downlink‑u i 500 Mbit/s u uplink‑u, agregaciju više LTE Release 8 kanala širine 20 MHz, agregaciju frekventnog spektra, 4×4 MIMO u uplink‑u i 8×8 MIMO u downlink‑u.
Da li se očekuje da u budućnosti LTE u potpunosti zameni druge tehnologije za mobilni broadband?
LTE predstavlja evoluciju i prirodni produžetak GSM, WCDMA/HSPA mreža, zbog čega se većina operatora okreće evoluciji svojih 2G i 3G mreža kroz LTE, koji će zahvaljujući kompatibilnosti sa drugim tehnologijama, dodatno oslabiti poziciju WiMAX-a.
Da bi ostvarili visoke performanse LTE i HSPA se u velikoj meri oslanjaju na iste tehnologije: 64 QAM, MIMO i HARQ. Ipak, LTE je fleksibilniji jer može da radi sa širinama radio-kanala od 1,4 MHz do 20 MHz, a takođe i u uparenom (FDD) i u neuparenom spektru (TDD). Dodatne prednosti će stići sa uvođenjem pomenutog LTE Advanced, a mobilni operatori koji već koriste Ericsson‑ovu opremu mogu lako i jednostavno da nadograde postojeće mrežno okruženje.
Zanimljive činjenice
- Izgradnja prve milijarde fiksnih telefonskih linija trajala je 100 godina, a dodatak 5 milijardi mobilnih korisnika samo 20 godina.
- U decembru 2008. promet podataka premašio je glasovni saobraćaj u mobilnim mrežama na globalnom nivou.
- U ovoj godini se predviđa da će broj preuzetih aplikacija dostići 17,7 milijardi, što je povećanje od 117% u odnosu na 2010.
- Povećana penetracija mobilnog broadband a od 10% povećava godišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za oko 1%.
- Od oko 5 milijardi korisnika mobilnog broadband a u 2016, oko 95% će opsluživati HSPA, CDMA i LTE mreže.
|
Kako izgleda neophodna LTE korisnička oprema?
LTE će biti podržan nizom korisničkih terminala. Pored LTE stick modema i mobilnih telefona, veliki broj korisničkih elektronskih uređaja, kao što su notebook računari, ultraportabilni uređaji, igračke konzole i kamere, posedovaće integrisane LTE module.
Šta prosečan korisnik može da očekuje od LTE tehnologije?
Očekivane korisničke brzine je veoma teško proceniti i one zavise od mnogih faktora koji su tipični za sve radio tehnologije. LTE je sasvim sposoban da ispuni očekivanja za korisničko iskustvo od više Mbit/s na obodu dometa ćelije, čime donosi bežični broadband i na ruralna tržišta. Takođe, zahvaljujući MIMO tehnologiji i „pametnim“ antenama, korisnici će imati konzistentnije broadband iskustvo sa LTE nego sa WCDMA/HSPA. Za očekivati je da u hot spot‑ovima sa dobrim pokrivanjem korisničko iskustvo bude blisko vršnim vrednostima koje sam pominjao.
Kada su i gde prve mreže puštene u rad?
Telia Sonera i Ericsson su 14. decembra 2009. u Švedskoj pustili u rad prvi komercijalni LTE servis. Ova mreža pokriva centralne delove Stokholma i to je najveće područje sa LTE pokrivenošću na svetu. Druge komercijalne LTE mreže su puštene u rad u SAD (MetroPCS i Verizon Wireless), Nemačkoj (Vodafone), Danskoj, Norveškoj, Finskoj (dva operatora) i naravno Švedskoj (Telenor i Tele2).
U svojoj prvoj godini, LTE je skočio sa 0 na 150 miliona korisnika. Više od deset komercijalnih LTE mreža pušteno je u rad 2010, a predviđa se da će najmanje još 64 nove mreže biti puštene u rad do kraja 2012. Ericsson je obezbedio opremu za najveći broj komercijalnih LTE mreža koje su do sada puštene u rad i potpisao ugovore sa pet od deset najbolje rangiranih mrežnih operatora u svetu.
Da li mobilni operatori u Srbiji ispunjavaju tehničke uslove za uvođenje LTE?
Količina podataka koju prenosi svaki eNode B (ekvivalent bazne stanice u LTE mrežama) ogroman je u poređenju sa onim što sada imamo, pa se od mrežnog operatora očekuje da izgradi agregacionu IP mrežu velikog kapaciteta.
Telekom Srbija je nedavno sproveo LTE testiranje i nama u Ericsson‑u je drago da smo uzeli učešće u pripremama za 4G u Srbiji. Uvođenje LTE će zavisiti od zakonske regulative i strategije svakog operatora. Imajući u vidu da je razvoj mobilnih komunikacija u Srbiji u prošlosti u tehnološkom smislu bio na istom nivou kao u razvijenim zemljama, mislim da će LTE stupiti na srpsko tržište čim regulatorni okviri budu bili spremni.
| 
