 | | (kliknite za veću sliku) |
Užurbanost smo već videli u razvoju Windows‑a 7, ali ona je bila uzrokovana tržišnim neuspehom Viste (koje se i roditelji odriču). Nesumnjivo je da je nizom optimizacija Microsoft napravio odlični Windows 7, ali je tržište, poučeno Vistom, reagovalo pomalo uzdržano. Ipak, nakon izvesnog vremena, udeo Windows 7 OS‑a na računarima je naglo porastao i sada prevazilazi 50%.
Windows 7 svi gotovo bezrezervno hvale, pa utoliko žurba više čudi. Odgovor ipak nije teško dati – Microsoft je napravio odličan operativni sistem za segment računara čiji tržišni udeo rapidno pada. Desktop je skoro odbačen, ako vam za posao ne treba ozbiljna radna stanica. Prodaja notebook‑a stagnira, a tableti nezadrživo preuzimaju netbook segment.
Microsoft je upravo u ovom domenu napravio lošu predikciju tržišnih kretanja, a Windows 7 je trenutno sve što ima da ponudi tržištu tableta. On jeste moćan, ali je srazmerno suviše zahtevan, nema pravu podršku za touch interfejs, niti za gomilu novih senzora poput akcelerometara, detektora položaja, GPS‑a, pa se čak ni komunikaciona komponenta ne može pohvaliti dobrom GSM podrškom. A mobilni Internet je u naletu...
Pogled u
Zato ne čudi da je Microsoft krenuo u novi ciklus koji treba da donese Windows 8 i Windows Server 8. Među strateške odluke u tom sklopu spada intenzivna razmena Windows Server 8 i Azure tehnologije. Deo starog dobrog PC‑ja definitivno je otišao u oblak.
Manji deo ostao je za klijente koji postaju sve manji, pa se i klasičan desktop napušta kao koncept. Metro interfejs, prvi put primenjen kod Windows Phone 7 uređaja, zavladaće i na računarima i tabletima. Naravno, pod uslovom da Microsoft napravi tako dobar sistem koji će moći ozbiljno da konkuriše onima koji su počeli odavno... ili barem na vreme. U skladu s tim je i najavljena podrška za ARM procesore, a indikativno je da su među sponzorima build Windows konferencije, pored Intel‑a i AMD‑a, bili prisutni svi ARM proizvođači: ARM, NVIDIA, Samsung, Snapdragon, TI...
Microsoft Windows Developer Preview je zapravo usredsređen na Metro interfejs, uz želju da se razvojnim timovima predstave njegove mogućnosti, novi API‑ji i lakoća upravljanja novim sistemom. U ovom izdanju izostala je podrška za ARM, pa su predstavljene uobičajene x86 i x64 varijante, uz posebnu x64 (64‑bitnu) verziju koja uključuje Visual Studio 2011 s kompletnim razvojnim sistemom i dokumentacijom za pisanje Metro aplikacija.
Mali hendikep je što za x86 i x64 platforme još nema „punokrvnih“ savremenih tableta koji imaju multitouch podršku i pregršt novih hardverskih dodataka uobičajenih za mobilne uređaje. S druge strane, ništa manji problem ne bi bio naći ARM tablet na koji bi bilo lako instalirati Windows 8, iako smo svojim očima videli Tegra 2 primerak koji radi pod ranijim build‑om sledećeg Windows-a.
Tako smo Windows 8 probali na standardnim računarima – dva iz high‑end klase, jedna Lenovo radna stanica srednje snage i jedan „krš“ koji je trebalo da proveri funkcionalnost na srazmerno slabom hardveru. To se i obistinilo, pa je instalacija na disku od 40 GB i s 1 GB RAM‑a radila vrlo pristojno, čak brže od Windows 7 instalacije. Rezultati ohrabruju, jer se nikada preview (pre‑beta) izdanja nisu karakterisala dobrim optimizacijama sistema. Situacija je opet promenjena pod pritiskom tržišta, jer je Microsoft najpre morao da optimizuje sistem za hardver manje potrošnje (i snage), značajno ubrza podizanje sistema, skrati period enumeracije hardvera, te drastično optimizuje memorijske zahteve (memory footage) jezgra i drajvera.
S te strane, Microsoft je uradio veoma dobar posao, jer se sistem instalira za 12‑13 minuta, podizanje je ubrzano, a buđenje iz sleep i hibernate modova je praktično trenutno – uobičajena BIOS POST procedura neuporedivo duže traje. Ali, to je problem proizvođača hardvera koji takođe moraju da učine nešto za novu generaciju računarsko‑mobilnih klijenata.
Popločani Metro
Na prvi pogled Metro vam se možda neće učiniti kao „svetsko čudo“, ali u interakciji s ljudima kojima sam ga instalirao, pokazalo se da ga veoma brzo prihvataju i sve češće koriste, čak i ako spadaju u konzervativni tip korisnika koji vazda zanovetaju gde im je klasik meni ili neka stara, buđava opcija XP‑a.
Metro je sada osnovna radna površina računara, mada možete da dobijete i (skoro) klasičan desktop pritiskom na Windows taster ili klikom u levi donji ugao, gde se inače nalazio Start taster. Čak i na klasičnom desktop okruženju uzalud ćete tražiti meni s programima – povlačenje kursora miša pokazaće vam samo mali meni s nekoliko osnovnih opcija. Desktop je jedna od aplikacija dostupnih iz Metro interfejsa.
Zauzvrat, Metro nudi pristup gotovo svim opcijama i to znatno lakše i brže. Pločice s prečicama možete da raspoređujete i grupišete po svom nahođenju, menjate im veličinu i bojite ih... Ako pločica ima više nego što može da stane na ekran, skroluje se horizontalno prevlačenjem prsta ili scroll bar‑om koji se pojavljuje ako imate samo miša.
Interfejs je očigledno napravljen da najviše odgovara tabletima, pa je isti koncept usvojen i za Metro aplikacije. Predviđeno je da se sve Metro aplikacije odvijaju preko celog ekrana, a navigacija prstima se podrazumeva. Uprošćeni meniji pojavljuju se samo ako se detektuje dodir (ili pozicija miša) u određenom području.
Tipičan primerak je Metro IE10, Web browser namenjen korišćenju na tabletu. Adresno polje i nekolicina nekoliko kontrolnih tastera se pojavljuju u dnu ekrana, dok se u vrhu ekrana istovremeno pojavljuje niz otvorenih, „pinovanih“, omiljenih ili najčešće posećivanih strana. Treba napomenuti da je Metro IE10 potpuno orijentisan na HTML5 i da ne podržava Adobe Flash. Prema rečima Daeana Hatchamovich‑a, vođe IE tima, namera je bila da se u Metro interfejsu pređe na potpuno bezbedan, plug‑in‑free browser. Za utehu, jedan od retkih tastera na interfejsu Metro IE10 browser‑a služi da se tekuća strana prebaci na desktop IE10 koji funkcioniše „po starinski“. Treba naglasiti da obe verzije browser‑a rade neverovatno brzo, barem na računarima s ozbiljnijim DirectX grafičkim karticama, čiju moć obilno koriste za brža izračunavanja i rendering strana.
Kad se malo naviknete, Metro koncept je prilično logičan, jer korisnici na desktop stavljaju često korišćene prečice ili dokumente, samo su ikone ovde zamenjene većim površinama radi lakšeg korišćenja prstima. Iz istog razloga je propisano da Metro aplikacije rade koristeći punu radnu površinu ekrana, a pločice istovremeno zamenjuju nekadašnje gedžete. Ako pločice označavaju neku interaktivnu aplikaciju, na primer vremensku prognozu, RSS vesti, te Facebook ili Twitter aplikaciju, sama pločica preuzima ulogu vidžeta i prikazuje aktuelizovani sadržaj.
Ubrzani ritam
Nezahvalno je ocenjivati softverski proizvod u tako ranoj fazi, jer se već mnogo puta pokazalo da se finalna verzija značajno razlikuje čak i od RC (Release Candidate) izdanja. Sudeći prema opštim karakteristikama, osnova je dobra i radi pouzdano, brzo i sigurno. Nezahvalno je ocenjivati i novi interfejs na klasičnom uređaju. Za pravu ocenu funkcionalnosti Metro interfejsa trebalo bi ipak sačekati susret s njim na nekom tablet uređaju. Ipak, prema prvim utiscima, Metro je intuitivniji i lakši za korišćenje čak i uz upotrebu tastature i miša, a na developerima je da istražuju mogućnost novog interfejsa i prave aplikacije koje će ponuditi na Windows Store sajtu koji vrlo brzo treba da se aktivira i ponudi aplikacije.
Šuška se da će i beta pratiti ubrzani ritam, pa se 30. septembar pominje kao mogući datum izlaska, što znači da ćete moći da je preuzimate baš dok čitate ovaj tekst. Dosadašnji ritam izdanja obično je retail izdanje pozicionirao 12 meseci nakon izlaska beta verzije, ali nam se čini da će u ovom slučaju i taj rok biti skraćen. U svakom slučaju, pratićemo pažljivo jer početak obećava!
|
