Festival informatičkih dostignuća INFOFEST, prestižni događaj regionalne informatičke scene, održan je od 29. septembra do 5. oktobra 2019. godine u Budvi. Po 26. put informatičari su se okupili da diskutuju o promenama koje digitalno doba donosi, ali i o budućnosti njihove profesije

Digitalni jaz je fenomen koji pokazuje da su se u digitalnom dobu pojavile nove manifestacije podele na bogate i siromašne

Primena vrhunskih tehnologija suštinski je promenila ne samo poslovno okruženje nego i svakodnevni život. Za mnoge je to razlog za optimizam, dok drugi ukazuju na ozbiljne probleme. Smemo li da gledamo u budućnost kroz ružičaste naočare?

Na stručnom skupu koji su početkom oktobra organizovali Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Srbije konstatovano je da digitalizacija pruža velike šanse za oživljavanje i brži privredni razvoj Srbije. To je šansa koju ne smemo da propustimo

U Srbiji je akumulirano pedesetogodišnje iskustvo u primenama računara, ali dosadašnje uspehe mahom su karakterisala zalaganja i rezultati pojedinaca. Nije bilo masovnog angažovanja i zapaženijih uspeha na globalnom nivou. Možemo li brže unapred?

Prethodnih meseci uverili smo se u napredak procesa digitalne transformacije domaćeg javnog sektora, ali Srbija treba da uradi još što-šta da bi se učvrstila u statusu srednje razvijene informatičke zemlje. Naredna godina pokazaće koliko smo spremni za te neophodne korake

Industrija je danas suočena s novom generacijom potpuno digitalizovanih fabrika. Industrija 4.0, kao četvrta industrijska revolucija, već traje u mnogim zemljama. Time obezbeđuje opstanak industrije i njen konkurentan razvoj u savremenim uslovima. Pred nama je mnogo posla...

Informaciono ili, savremenije rečeno, "digitalno društvo" se razvija i u Srbiji. To se vidi po stopi rasta primena Interneta, digitalizaciji poslovanja u pojedinim kompanijama, razvoju eUprave, primeni eBankarstva, proizvodnji i izvozu aplikativnog softvera... Kako se država odnosi prema ovom očitom napretku?

U digitalizaciji poslovanja, razvoju cloud-a i mnogim oblastima primene vrhunskih tehnologija, naročito u javnom sektoru, značajno zaostajemo za razvijenim zemljama. Međutim, pojedinci i neke domaće kompanije ostvaruju vrhunske IT rezultate, koje vredi pomenuti...

Kupujete li preko Interneta? Svakako mnogo češće nego prethodnih godina, ali se eksplozija eTrgovine u našim uslovima tek očekuje...

Privatnost kao pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života jedno je od osnovnih ljudskih prava. Razvojem i primenom informacionih tehnologija to pravo se našlo pred ozbiljnim izazovima i svakodnevno je ugroženo. Da li je bitka za privatnost već izgubljena?

Više puta smo pokazali sposobnost da uspešno upoznajemo i preuzimamo najnovije informacione i komunikacione tehnologije (IKT) i da ih brzo i inventivno implementiramo. Zato se informatički projekti svakodnevno pojavljuju kao generatori raznih novih projekata i inicijativa, ali i donose nove izazove

Uprkos brojnim problemima koji pogađaju domaći IT sektor, njegova vitalnost se potvrđuje rezultatima koji nažalost nisu dovoljno poznati čak ni velikom delu stručne javnosti. Zato je Društvo za informatiku Srbije na početku ove godine sprovelo anketu kako bi se identifikovali i afirmisali najveći dometi domaćeg IT-ja u 2013.

Pre 40 godina osnovano je Društvo za informatiku Srbije, značajna strukovna organizacija koja promoviše ICT i zalaže se za njegov brži razvoj, verujući da time pomaže i razvoju društva u celini. U kakvu budućnost Društvo gleda?

Informaciona bezbednost i zaštita privatnosti postaju sve aktuelnija tema, u uslovima masovne primene računara, mobilnih uređaja i Interneta. Vreme je da se tom poslu ozbiljno pristupi.

Nakon okruglog stola "Kako podsticati proizvodnju i izvoz softvera i informacionih usluga", koji je održan 25. decembra 2012, jasno je formulisano pitanje - kako popraviti položaj i ulogu IT industrije u Srbiji. Usledili su neki konkretni koraci...

Dobro, umrežili smo računare, neprekidno smo na Internetu, stalno nešto prenosimo u ovom ili onom smeru. Kakve su opsanosti s kojima se susrećemo u tom umreženom životu... i na umreženom radnom mestu?

Sa svih strana slušamo loše vesti i kao da smo se već navikli na njih. Informaciono-komunikacione tehnologije su nas u ovim teškim vremenima obradovale mnogim prodorima, ali ono što je urađeno još ne koristimo dovoljno...

Krajnje je vreme da prestanemo sa slanjem faktura odštampanih na papiru i to klasičnom poštom - rasipamo vreme, novac i papir samo zato što nismo spremni da napravimo prirodan korak, koji je čak i zakonski podržan: eFakture.

Na kraju godine uvek se zapitamo šta smo uradili u prethodnom periodu. Pogled na statistiku pokazuje neki napredak, ali je još dug (digitalni) put pred nama.

Živimo u vremenu kada su društvene mreže velikom broju korisnika postale osnovna infrastruktura za informisanje, komuniciranje, pa čak i za poslovanje. Društvene mreže su za neke jedini vid primena Interneta, što nosi u sebi i značajnu opasnost.

Poslednjih meseci internet se pominje na svakom koraku, pa bi se reklo da se na Mreži dešavaju zanimljive stvari. Kuda će povoljni vetrovi odvesti naš Internet oblak?

Društvo za informatiku Srbije je prethodnih nedelja organizovalo nekoliko uspešnih akcija obeležavajući značajan jubilej domaćeg računarstva. Knjiga, film, izložba... lep pogled na prošlost i zalog za budućnost.

Da li se u Srbiji konačno stiču organizacioni preduslovi za razvoj informacionog društva? Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo dalo je čitavoj akciji naziv "Digitalna agenda za Srbiju".

Pod uticajem privredne krize, među IT poslenicima se još uvek pretežno govori o padu obima nabavki, oskudnijim marketinškim akcijama, usporenom razvoju... Poslednjih nedelja ipak ima i podsticajnih inicijativa koje nagoveštavaju nove šanse.

Informatičari su poznati optimisti, čak i kada IT tržište beleži dvocifreni pad u odnosu na isti period prošle godine. Optimizam je bolji ambijent za rad, a nekoliko najnovijih događaja iz naše stvarnosti ga pothranjuju...

Neki menadžeri u danima krize smanjuju ili ukidaju ulaganja u IKT. Da li su oni svesni posledica takvih odluka? U vreme recesije treba ponovo ukazati na korisne efekte i najnovija IKT rešenja koja omogućavaju drastično smanjenje troškova i povećanje efikasnosti poslovanja.

Prema najnovijim statistikama, u Srbiji Internet koristi oko 2 miliona stanovnika, što je porast od oko 300.000 u odnosu na 2007. godinu. Kako sve prisutniji Internet utiče na naše poslovanje?

Na nedavno održanom skupu, informatičari su zatražili od države podršku i predložili konkretne mere za očuvanje rasta domaćeg IT tržišta u uslovima globalne recesije.

Efikasna zaštita podataka o ličnosti je demokratska tekovina, ali i neophodnost savremenog informacionog društva. Naša regulativa u toj oblasti poprilično zaostaje za potrebama IT tržišta i građana...

Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo predstavilo je javnosti tokom marta 2008. svoje prve rezultate u projektima e-Srbije. Dokle smo stigli?

U Sarajevu su 29. oktobra ministri nadležni za razvoj informacionog društva u zemljama Jugoistočne Evrope potpisali dokument nazvan eSEE AGENDA+. Kojim putem do informacionog društva?

Republički zavod za statistiku je, primenjujući EUROSTAT metodologiju, i ove godine sproveo istraživanje o upotrebi ICT tehnologija u Srbiji. Koliko ljudi koristi računar i kako se taj broj promenio u odnosu na 2006. godinu?

Smanjen je PDV na računarsku opremu, formirano Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, konkurencija jača domaće telekomunikacije... Da li nas, posle par godina stagnacije, očekuju bolji dani?

Republički zavod za statistiku je u septembru 2006. sproveo istraživanje o primeni informaciono-komunikacionih tehnologija. Rezultati prezentovani javnosti predstavljaju važan vodič za razumevanje razmera, ali i potreba našeg IT tržišta.

Vlada je 5. oktobra usvojila Strategiju razvoja informacionog društva u Srbiji, čime je Srbija prestala da bude jedina država u Evropi koja nema takav dokument. Ipak, od strategije do primene je dugačak put...

Tržište računarske opreme u Srbiji se, nakon prošlogodišnjeg šoka, barem delimično oporavilo. Ipak se treba upitati da li je to dovoljan razlog za entuzijazam...

Ako želite da opstanete u džungli savremenog poslovanja, nećete moći da izbegnete neko od Business Intelligance rešenja.

Domaći IT sektor se često ističe kao svetla tačka privrednog razvoja u prethodnim decenijama, ali i kao još veća šansa za budućnost. Od nas samih zavisi hoćemo li ispuniti velika očekivanja i udaljiti se od statusa tehnološke kolonije...

Prema rezultatima najnovijih istraživanja, u Srbiji ima oko milion korisnika Interneta, što je oko 13% stanovništva. Imamo li razloga da budemo zadovoljni takvim skorom i da li naš Internet trenutno raste ili zaostaje?

Protekla 2005 godina, iako je donela mnoge IT brige predvođene osetnim padom domaćeg tržišta, biće zabeležena i po nekim uspesima naših informatičara...

Protekla godina donela nam je i neka značajna ICT dostignuća, a stvari se kreću u dobrom smeru...

Iako je u svetu elektronsko poslovanje uveliko zaživelo, kod nas se ono naslućuje tek u obrisima. Kako krenuti napred?

Vlada Srbije iznela je na javnu diskusiju radnu verziju Strategije privrednog razvoja Srbije do 2010. godine. Akcenat je stavljen na informatiku i telekomunikacije.

Još od Windows-a 95 postoje sve sistemske pretpostavke za primenu srpske ćirilice na Web-u. Ipak, ćiriličnih sajtova je malo. U čemu je problem?

Mnogo se govori o ICT delatnosti u našoj zemlji, njenoj sadašnjosti i budućnosti. Razmenjuju se i sasvim konkretne ideje...

E-vlada je trend razvoja informacionih sistema državnih organa u svetu. I mi se polako uključujemo u taj proces...

Evropska Unija ubrzano radi na projektu e-Europe, za "kandidate" je pripremljen e-Europe+, a za naše okruženje e-SEEurope. Kako stoji e-Yugoslavia?

Zahvaljujući adekvatnim pripremama i ulaganjima, Y2K problem u Jugoslaviji uspešno je prevaziđen. Njegovo rešavanje predstavljalo je ujedno i priliku za modernizaciju računarske opreme.

Savezna vlada je tri puta razmatrala Y2K problem, ali uprkos angažovanju stručnjaka, pripreme zaostaju...

Tokom agresije NATO na SRJ informacione tehnologije zloupotrebljene su suprotno humanim ciljevima informacionog društva. Šta su uradili domaći informatičari da bi istina o tome otišla u svet?

XI svetski kongres o informacionim tehnologijama održan je u Ferfaksu, USA. Bila je to značajna manifestacija, koju su pozdravili američki Predsednik i Potpredsednik, a na govornicama su se našli i prvi ljudi najvećih računarskih firmi.

Krajem novembra prošle godine Savezna vlada je usvojila Strategiju razvoja informatike u SRJ. Šta je suština ovog akta?

Pre 40 godina osnovano je Društvo za informatiku Srbije, značajna strukovna organizacija koja promoviše ICT i zalaže se za njegov brži razvoj, verujući da time pomaže i razvoju društva u celini. U kakvu budućnost Društvo gleda?

Nakon okruglog stola "Kako podsticati proizvodnju i izvoz softvera i informacionih usluga", koji je održan 25. decembra 2012, jasno je formulisano pitanje - kako popraviti položaj i ulogu IT industrije u Srbiji. Usledili su neki konkretni koraci...

Živimo u vremenu kada su društvene mreže velikom broju korisnika postale osnovna infrastruktura za informisanje, komuniciranje, pa čak i za poslovanje. Društvene mreže su za neke jedini vid primena Interneta, što nosi u sebi i značajnu opasnost.

Društvo za informatiku Srbije je prethodnih nedelja organizovalo nekoliko uspešnih akcija obeležavajući značajan jubilej domaćeg računarstva. Knjiga, film, izložba... lep pogled na prošlost i zalog za budućnost.

Da li se u Srbiji konačno stiču organizacioni preduslovi za razvoj informacionog društva? Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo dalo je čitavoj akciji naziv "Digitalna agenda za Srbiju".

Na nedavno održanom skupu, informatičari su zatražili od države podršku i predložili konkretne mere za očuvanje rasta domaćeg IT tržišta u uslovima globalne recesije.

Republički zavod za statistiku je u septembru 2006. sproveo istraživanje o primeni informaciono-komunikacionih tehnologija. Rezultati prezentovani javnosti predstavljaju važan vodič za razumevanje razmera, ali i potreba našeg IT tržišta.

Protekla 2005 godina, iako je donela mnoge IT brige predvođene osetnim padom domaćeg tržišta, biće zabeležena i po nekim uspesima naših informatičara...

Evropska Unija ubrzano radi na projektu e-Europe, za "kandidate" je pripremljen e-Europe+, a za naše okruženje e-SEEurope. Kako stoji e-Yugoslavia?