Hackaday.com ponovo organizuje celodnevnu hakersku konferenciju u beogradskom Domu Omladine. Ako ste pre dve godine propustili ovaj spektakularni događaj, evo prilike da 26. maja ispravite grešku i da uzgred postanete vlasnik bedža-kompjutera čija fabrička vrednost značajno prevazilazi cenu ulaznice...

Zauvek je prošlo doba kad je samo mali broj srećnika mogao da oseti ukus života na drugoj strani sveta. Umesto skupog putovanja, danas svako može da načini virtuelnu turu, upozna ljude s bilo kog meridijana i da tako shvati gde bi voleo da živi. Slažete li se s tim? Ja - ni najmanje

Još od nastanka mikroračunara, mnogi su pokušali da prognoziraju tok njihovog razvoja i da kažu šta će nam oni ponuditi u narednih nekoliko decenija... i svi odreda su podbacili. Hoćemo li sada, kad su trendovi razvoja koliko-toliko stabilni, biti bolje sreće sa prognozama?

Na tržištu su dostupni jeftini pasivni infracrveni (PIR) senzori, ali elektronika koja ih prati uvek radi jedno isto: detektuje svaki pokret, uključuje rele i posle nekoliko sekundi ga isključuje. Hočete li se pomiriti s tim ograničenjem ili ćete zasukati rukave, pokrenuti maštu i početi da otkrivate nove načine primene?

Da li proizvođači elektronske opreme pre isporuke odvajaju na jednu stranu proizvode za bogato tržište Zapada, a na drugu robu "za ostale", u koje i mi spadamo? Mnogi će u nedostatku dokaza to proglasiti za urbanu legendu, a ja ću, bez namere da sugerišem zaključak, izneti svoj primer...

Danas imate priliku da uz trošak od samo nekoliko evra napravite kontroler kojim možete da palite i gasite LED svetla preko Interneta, ali i da uključite grejenje u stanu, podignete roletnu ili proverite da li ste isključili rernu. Možda je vreme da pokrenete maštu i napravite nešto što niko nikada nije napravio

U jednoj fazi razvoja digitalnih komunikacija, kada su se ljudi već dobro povezali, Internet of Things postaje nezaobilazan jer treba povezati i predmete koji nas okružuju. Kako da u tome nađemo pravu meru?

U PC#239 smo započeli nabrajanje elektronskih senzora, koji su zanimljivi za sve hardverske entuzijaste i hakere. Ovom prilikom kompletiramo tu temu, sa željom da vas podsetimo na mogućnosti koje vam se nude u konstruktorskom i kreativnom radu

Otvaranjem IoT (Internet of Things) tržišta senzori dobijaju novi značaj jer, kao oči i uši svakog kontrolera, omogućavaju da se izmereni podatak gotovo trenutno prenese na bilo koje mesto u svetu. Što je najlepše, ova tehnologija je doskora postojala samo u vrhunskim laboratorijama, a sada je dostupna i svakom hobisti.

Posle konferencije održane 9. aprila ove godine u Beogradu, Hackaday je 5. i 6. novembra održao još jednu međunarodnu hakersku superkonferenciju u Pasadeni, predgrađu Los Anđelesa. I ovoga puta se Srbija umešala u hakersku elitu...

Prepoznavanje oblika na bitmapi je jedan od najozbiljnijih programerskih problema. Objedinili smo nekoliko tehnika da bismo prepoznali broj na loptici za igru Bingo

Svi poznajemo taj neugodan osećaj kad igla prilazi veni na podlaktici i kad očekujemo bolan ubod. Još je gore kad su vene tanke i teško vidljive, pa tu neprijatnost treba istrpeti nekoliko puta. Kako napraviti uređaj koji bi mogao da pomogne u lakšem nalaženju vena?

Da biste pravili elektronske uređaje, potreban vam je odgovarajući alat. Zašto i taj alat ne biste sami napravili? Opisaćemo samogradnju dve osnovne alatke, logičke sonde i memorijskog dampera

Put od ideje do gotovog projekta predstavlja niz odluka, koje nas vode ka finalnom rešenju. Ako su odluke bile dobre, i projekat će biti dobar, ali je ponekad, umesto isforsirane odluke, potrebno potražiti dobar kompromis. Tek kad su sve odluke u skladu i dobro uravnotežene, kvalitet početne ideje može da dođe do izražaja

Konstruktorima u oblasti digitalne tehnike nije lako. Oni moraju da ovladaju postupkom kritičkog odlučivanja, što znači da poštuju strogu logiku, i da u isto vreme budu kreativni, što podrazumeva potpunu slobodu. Kako pristupiti problemu na pravi način?

Devetog aprila je u Beogradu održan hakerski skup svetskih razmera - Hackaday je u Domu Omladine organizovao celodnevnu konferenciju koju je posetilo oko 350 ljubitelja digitalnog konstruktorstva iz 16 evropskih država i iz Amerike. Naročito nas je zanimalo hakersko takmičenje u dekodiranju šifre ugrađene u oficijelni bedž konferencije...

Savremeni elektroničari - hobisti imaju puno sreće, jer žive u vreme kad tehnologija napreduje tako da im se neprestano nude nove mogućnosti. Uz skromna ulaganja mogu da se realizuju izuzetni projekti u oblasti koja je do pre nekoliko godina pripadala samo istraživačkim laboratorijama sa ogromnim budžetima. Ovoga puta upoznaćemo se sa akcelerometrom i žiroskopom

Hakerski časopis i blog HACKADAY će 9. aprila održati svoju prvu hakersku konferenciju u Evropi, a čast da bude domaćin pripala je Beogradu. Po dobrom hakerskom običaju, ulaznica za konferenciju je interaktivni bedž, koji će biti hakovan na jednoj od radionica. Bacimo pogled na taj projekat...

Pošto je u PC#228 bilo reči o interaktivnim konferencijskim bedževima, vreme je da predstavimo i nekoliko domaćih proizvoda ove vrste. Nastali su kao proizvod entuzijazma, u želji da i naše kompjuterske konferencije odslikavaju duh doba u kome živimo

Hakerske konferencije su tek pre nekoliko godina postale standardna forma okupljanja, a već su stvorile svoju formu umetničkog izražavanja. Umesto ulaznice ili klasičnog bedža, posetioci dobijaju originalne mini-konrolere koji se nose oko vrata ili na reveru...

Prošlog mesaca opisali smo deset najboljih hakerskih projekata koji su konkurisali za nagrade koje dodeljuje Internet časopis Hackaday. Petnaestog oktobra je na hakerskoj superkonferenciji u San Francisku stručni žiri saopštio svoju odluku, a tri dana kasnije i ko je pobedio na drugom konkursu, za projekat koji ima najbolje šanse da se probije na tržište

Internet časopis Hackaday organizuje godišnji konkurs za najbolji hakerski projekat, pod naslovom "Napravi nešto značajno" (Build something that matters). Među stotinama nagrada najatraktivnija je let u podorbitalni svemir, sa obaveznom kosmonautskom obukom. Predstavljamo projekte deset finalista

Šta uradite kad zaboravite ključ od ulaza u zgradu? Ako postoji interfon, možda zazvonite kod komšije i zamolite ga da vam otključa električnu bravu, ili čekate da prođe neko ko će iza sebe ostaviti otvorena vrata. Postoji još bolje rešenje: napravite inteligentni interfon u vašem stanu!

Predstavljamo "daljinac" koji upravlja skoro svim televizorima, a ima samo jedan taster i jednu komandu: gašenje. Svrha mu je da sačuva naše nerve i osećaj za dobar ukus, koje nam često ugrožavaju TV prijemnici na javnim mestima. Kod nas čak nije retkost ni da se tokom privatnih poseta prijatelja "druženje" svodi na kolektivno buljenje u ekran. Šta učiniti da se vratimo starom, dobrom razgovoru?

Uređaj dimenzija USB memorije, pogodan za nošenje na privesku za ključeve, može da nam pomogne da koristimo veoma snažne lozinke koje nisu upisane nigde na kompjuteru, a ipak su nam u svakom trenutku dostupne

Pouzdanost šifre je za samo nekoliko godina od nevažne teme postala centralni problem. To nije neobično, jer svaki podatak koji napusti vaš kompjuter ulazi u džunglu u kojoj ga vreba gomila grabljivica. Zaštita je obično softverska, ali zašto ne biste koristili i malo dodatnog hardvera...

Naizgled jednostavan problem generisanja slučajnih brojeva doveo je do stvaranja novih grana u matematici, elektronici i programiranju. I kad smo došli do ivice priznanja da ne možemo da ga rešimo na sveobuhvatan način, prve uspešne rezultate ponudila je kvantna mehanika

Za pouzdanu kripto-zaštitu nije dovoljna šifra s velikim brojem kombinacija. Važno je da se delovi poruke ne ponavljaju, da se isti izrazi ne koriste često, da se nikada ne šalje više poruka sa istom šifrom i da se nikada ne potceni pamet protivnika. Nacisti u II svetskom ratu nisu poštovali nijedno od ovih pravila što su saveznici umeli da iskoriste, na načine čak i zanimljivije od onoga što je prikazano u ovih dana popularnom filmu The Imitation Game

Mada govori o događajima starim preko sedam decenija, priča o Enigmi je i danas aktuelna, kao uzbudljiv triler o špijunaži i ratu mozgova tokom II svetskog rata. Kako su se u vreme bez kompjutera štitile tajne poruke i kako su najpametniji ljudi tog vremena uspevali da razbiju naizgled savršeno sigurne šifre, menjajući time i sam tok rata?

Na pragu smo doba u kome ćemo moći da odštampamo gotovo sve što poželimo - od cipela za večernji izlazak, preko igračaka i alata, do vatrenog oružja. Koliko ima istine u najavama da će nam 3D štampači doneti novu industrijsku revoluciju?

Lemilica, šaka komponenata i nešto dobre volje potrebno je da biste uživali u retro-konzoli za video igre koju smo opisali u PC#217. Krenimo tim zanimljivim putem...

Predstavljamo projekat koji ilustruje predavanje na jednom hakerskom kongresu. Pokazuje se da su današnji univerzalni mikrokontroleri dovoljno moćni da preuzmu neke od zadataka za koje se, po inerciji, koriste glomazni personalni računari, sa sporim i nepouzdanim operativnim sistemima. Ovde je čitava igra smeštena u jedan čip

Često čitamo vesti o napadima hakera na kompjuterske sisteme, zbog čega u javnosti postoji negativan stav prema njima. Da li su se novinari namerili na pravu grupu ljudi i poznaju li pravo značenje ovog termina?

Kao deca pravili smo papirne avione i bacali ih sa terase. Novo vreme stvara nove entuzijaste, a oni prave ozbiljne leteće mašine, dronove, o kojima se ovih dana toliko govori. Kako te mašine rade i kakve su im mogućnosti?

Negde na kraju sveta, u zelenim predelima Katalonije, jedna čudna zajednica sa nekoliko još čudnijih laboratorija pokušava da demonstrira koncept uređenja društva kojim prkosi današnjem materijalističkom svetu. Posetili smo Kalafo

Kad se pojavio mehanički sat, ljudi su se žalili da njihovi mozgovi počinju da rade kao satovi. Kako onda rade naši mozgovi otkako se pojavio Internet?

Malo koja grana industrije je imala toliko različitih tehnologija kao fotografska. Kakva je to promena na pomolu u dobrim, starim foto-laboratorijama i šta donosi foto-printer Ciaat CTP 3010.

Nijedna tragedija do sada nije prošla bez misionara koji su nam podmetali teorije zavera. Zašto bi ove katastrofalne poplave bile izuzetak?

Jesu li ljudi hodali po Mesecu, ili je sve to snimljeno na Zemlji? Da li je virus AIDS-a stvoren u laboratoriji? Gde je sakriveno tajno oružje koje je izmislio Nikola Tesla? Ko nam ispira mozak HAARP antenama? Kako je moguće da nas svi mrze, kad smo mi narod najstariji? Teorije zavere nisu zaobišle ni informatički svet...

Razvojni tim koji projektuje uređaje za tržište ima dva zadatka: prvi je da kupac bude zadovoljan proizvodom, a drugi da to zadovoljstvo ne traje zauvek. Kako vreme ide, tako novi telefoni, tableti ali i kućni uređaji traju sve kraće...

Jeste li i vi dobili nenormalno visok račun za utrošenu električnu energiju početkom ove godine? Da li je to posledica baga u softveru? Istorija računarstva, nažalost, poznaje i bagove sa mnogo težim posledicama...

Tržište otvorenih sistema dugo je bilo podeljeno na skromne kontrolere i moćne kompjutere. Prazan prostor između njih sada je popunio Raspberry Pi, jeftin kompjuter veličine kreditne kartice koji hrabro konkuriše desktop računarima, i na kome možete da gradite i programirate.

Pre 30 godina, u januaru 1984. godine, naša kompjuterska revolucija počela je samogradnjom računara Galaksija, kao što je kompjuterska revolucija u svetu počela januara 1975, samogradnjom Altair-a 8800. Ljudi su računare pravili i pre toga... i to nekoliko decenija pre toga!

Svi znamo da kompjuter radi uz pomoć elektronskih signala, koji mogu da budu u stanju 0 i 1. Tu su i neke logičke kapije čiji izlazi zavise od tih stanja... Da li biste se kladili u to?

Nalazimo se na pragu još jedne revolucije: eksperimentalna robotska vozila se već kreću po ulicama, a ljudi glume vozače tek koliko da ne bude panike. Hoćemo li uskoro prestati da vozimo?

Početkom septembra u galeriji O3ONE održana je neobična izložba. Svi eksponati su zasnovani sa svetlećim diodama, pa je izložba kategorisana kao LED Art, a naziv je bio "Čarolija svetleće tačke". Opisaćemo nekoliko interesantnih eksponata, iza kojih stoje još interesantniji projekti.

Tržište je džungla, u kojoj su s jedne strane postoje grabljivice koje namamljuju žrtve u svoju zamku, a s druge potencijalne žrtve koje će opstati samo ako na vreme prepoznaju zamku. Zavirimo iza termina kojima smo tako često izloženi.

Početkom juna Panasonic je okupio novinare u Pragu da bi im pokazao svoj program LED rasvete. Šta je zapravo zasvetlelo kada je direktorski tim simbolično pritisnuo prekidač? I kada ćemo nove LED sijalice, sa grlom poput klasičnih, videti u prodavnicama?

Mada postoje ultrazvučni i WiFi daljinski upravljači, infracrveni "daljinci" su najčešći komandni uređaji za kućnu tehniku. Kako da iskoristimo prednosti ovog principa bežičnog upravljanja u konstruktorskom radu sa mikrokontrolerskim uređajima?

Internet već uzimamo zdravo za gotovo - svaki računar je u globalnoj mreži. Svi smo povremeno imali lokalnih problema ("ne radi Internet") ali šta ako bi se nešto ozbiljnije "skršilo"?

U PC#197 bilo je reči o kvantnim kompjuterima i njihovoj budućnosti. Možda je još zanimljivije od toga je pitanje da li su kvantni kompjuteri već svuda oko nas, to jest da li nervni sistemi živih bića u svom "procesiranju" koriste principe kvantne fizike.

Nils Bor je rekao: "Ako neko kaže da može da razmišlja o kvantnoj mehanici a da pritom ne dobije vrtoglavicu, time pokazuje da ništa nije razumeo". Dolazi vreme da tu glavobolju pojačaju računari.

Zašto u veku komunikacija sve više očekujemo od tehnologije, a sve manje jedni od drugih?

U prostorijama Kiberpipe, ljubljanskog hacklab-a, održan je festival "Javna knjižara digitalnog doba", na kome je bilo reči o zakonskoj regulaciji autorskih prava tokom transformacije klasičnih biblioteka u elektronske.

Kad čovečanstvo preživi toliko smakova sveta za redom, to znači ili da ima mnogo sreće, ili da nema mnogo pameti, pa veruje svakoj besmislici koja mu se servira.

Čuvena kompanija Cray je ovih dana pustila u rad superkompjuter koji će, sa snagom koja prelazi 20 petaflopsa, biti najbrži na svetu. Za šta ćemo koristiti toliku snagu... i kolika je zapravo ta snaga?

Više od tri decenije vode se polemike o tome da li kompjuterske video igre dobro ili loše utiču na naš mozak. Znamo li danas nešto više o tome?

Na Mars je uspešno sleteo robot dugačak preko dva metra i težak skoro jednu tonu. Kakva kompjuterska podrška je ugrađena u ovo vozilo vredno dve i po milijarde dolara?

Nema demokratije bez poštenih izbora. Koliko digitalna elektronika može da nam pomogne da povećamo poverenje u sistem glasanja? Hoćemo li uskoro glasati bez klasičnih listića i kutija? I hoćemo li verovati u rezultate?

Kad se u hardveru ili softveru pojavi greška, postupak je, teorijski gledano, jednostavan: treba locirati problem i onda ga rešiti. Prosto da prostije ne može biti! A u realnosti...

Robotika je jedna od najlepših oblasti za entuzijaste i eksperimentatore, jer obuhvata više različitih disciplina. S mehanikom i elektronikom se još i snalazimo, ali kada na red dođe softver... Dajemo nekoliko primera malih robota koji bi mogli da prošetaju i vašim domom.

Za razliku od klasičnih izvora svetla, LED rasveta se obično projektuje kao inteligentan sistem kojim upravlja specijalizovani kontroler. Pa da ga napravimo...

Nastavljajući predstavljanje projekta kućne LED rasvete, bavimo se drajverom za rasvetna tela, koji može da se koristi kao nezavisna jedinica ili u sprezi s kontrolerom.

Prošlo je dve godine od našeg prvog teksta o LED rasveti. Posle puno eksperimenata i gradnje raznih rasvetnih tela i kontrolera, vreme je da sa čitaocima podelimo iskustvo, kroz konkretno rešenje prilagođeno kućnim uslovima.

Kada se s pojavom svake nove tehnologije ne bi menjao i pristup likovnoj umetnosti, verovatno bismo i danas bili na nivou pećinskog slikarstva. Nova umetnost XXI veka vezana je za LED svetla...

RFID kartice i tagovi su vrlo otporni, pouzdani i sigurni nosioci podataka za identifikaciju. Ipak, i oni imaju Ahilovu petu - neko ko prolazi pored vas može da pročita RFID karticu koju nosite u džepu, da je kopira i otvori vaša vrata. Kako izbeći takav scenario?

Bilo je potrebno mnogo godina da od prvih ideja stignemo do koncepcije savremenih računara. Istovremeno je i čudna i logična činjenica da digitalna računarska tehnika za svoje rođenje najviše duguje II svetskom ratu. Upoznajmo neke od početnih ideja...

Pošto su provalnici naučili kako da obijaju mehaničke brave, postavićemo im elektronske prepreke. A ujedno sebi olakšati ulazak u kuću...

Jednom godišnje TED poziva vodeće svetske mislioce i svakome od njih daje 18 minuta da iznese svoje ideje. U Beogradu se ovih dana organizuje drugi TEDx skup, prema licenci ove organizacije.

RFID tagovi se ugrađuju u mnoge proizvode, pa i u živa bića, u cilju brze i automatske identifikacije. Kako ova tehnologija funkcioniše i gde su joj granice?

Milioni knjiga čekaju da budu digitalizovani i dostupni svakome ko poželi da zaviri u njih. Kako brzo skenirati čitavu biblioteku? Predstavljamo efikasno rešenje sa jednim robotizovanim nosačem i dva foto-aparata.

Neuronske mreže rade na sličnom principu kao ljudski mozak, pa im nisu strane ni greške svojstvene čoveku. Kako svesti broj grešaka na minimum?

Na primeru čitanja registarske oznake sa uličnog snimka, videćemo kako "nealgoritamske" neuronske mreže sarađuju sa "algoritamskim" programima.

Obrada podataka ne mora da bude deterministička i zasnovana na logici. Po ugledu na mozak, razvijeni su sistemi za rešavanje problema kod kojih algoritamski pristup nije primenljiv

Šta ako vaš protivnik u video-igri nije kompjuterski program, nego živo biće koje se zaista bori za život? Makar i jednoćelijsko...

Umesto što u pokušajima da stvorimo veštačku inteligenciju koristimo kreacionistički top-down model, možda je bolje preći na evolucionistički bottom-up model koji ne gradi kuću od krova, nego od temelja...

Televizija zastupa centralistički stil (jedan priča - svi slušaju), a Internet demokratski (svi pričaju - malo ko sluša). Kako u raspravi navesti sagovornika da ipak zastane i zamisli se nad vašim rečima?

U kockarskom svetu važi isto pravilo kao i u džungli: treba doći do ručka, a ne postati nečiji ručak. Može li se to u savremenim kockarnicama? Kakva matematika tamo vlada i imate li ikakvu šansu protiv mašine?

Da li smo svedoci kraja klasične fotografije? U foto-radnjama je posla sve manje, a velika većina slika ostaje na ekranu ili Facebook-u. No promena forme ne znači da se i suština promenila...

Svi su izgledi da će pasivne proteze i beli štapovi uskoro otići u istoriju - digitalna elektronika je donela nadu za ljude koji su izgubili sluh, vid ili pokretljivost udova.

Jedini način da digitalna mašina povrati poštovanje koje je nekada imala jeste da stigne do cilja koji su njeni konstruktori zacrtali - da u potpunosti simulira proces mišljenja u ljudskom mozgu. Prepreke na tom putu su, međutim, velike a uspesi se često preuveličavaju...

U prethodnim brojevima smo detaljno obradili osobine različitih rasvetnih tela, a sada ćemo se pozabaviti izgradnjom kontrolera za regulaciju kućne LED rasvete.

Završavajući opis video stepena zasnovanog na Microchip mikrokontroleru, bavićemo se ugradnjom video potprograma u neku vašu aplikaciju.

Pošto smo prošlog meseca upoznali teoriju rada savremenih rasvetnih tela, prelazimo na praktičnije teme: kako uvesti LED rasvetu u stan ili radni prostor.

Pre mesec dana predstavili smo projekat u kome mikrokontroler softverski generiše sve signale za rad VGA monitora. Sada ćemo se koncentrisati na principe rada ovog softvera.

Klasičnim sijalicama je, kažu, odzvonilo - treba ih zameniti neonkama, štedljivim sijalicama, ili, ako želite najbolje rešenje, LED osvetljenjem. U čemu je zapravo razlika i kako u rafu punom sijalica izabrati ono što najviše odgovara vašem radnom prostoru?

Doskora san svakog konstruktora, kompjuter u jednom čipu, sada se konačno može realizovati korišćenjem standardnog mikrokontrolera. Sagradite ovaj mali računar koji ispisuje VGA sliku...

Kada objedinimo sve regulatore osvetljenja i dodamo im digitalno upravljanje, načinili smo prvi korak... mali za nas, ali veliki za našu pametnu kuću!

Postoje 10 vrsta ljudi: oni koji poznaju binarnu aritmetiku i oni koji je ne poznaju. Predstavljamo dva projekta koji će biti zanimljivi i jednima i drugima...

Logička sonda je najvažniji alat svakog hardveraša. Mnogo je projekata "najboljih" logičkih sondi, pa na korisniku ostaje samo da izabere. Pripremili smo jedan originalni predlog u vidu jeftine, a efektne samogradnje...

Ovo je vek komunikacija, a ta činjenica nije zaobišla ni mikrokontrolere. Da vidimo kako mikroprocesori komuniciraju...

Cene komponenti za digitalna elektronska kola su tako niske da danas malo ko štedi prilikom projektovanja. Ipak, sistem sa manje čipova je ekonomičniji, elegantniji, lakši i manji, troši manje energije i sigurniji je u eksploataciji. Zato je prilikom postavljanja koncepta uređaja uvek dobro imati u rukavu nekoliko trikova...

Pogledajmo koliko se novih mogućnosti dobija kada dozvolimo da se neki potprogram izvršava preko reda, i to pod odgovarajućim uslovima...

Ovoga puta otvaramo značajnu temu - kako mikroprocesor obrađuje dva posla u isto vreme. Napravimo, dakle, prvi korak ka multitaskingu.

Došlo je vreme da kombinujemo hardver i softver i pokrenemo mali, mikroprocesorski kontrolisani semafor. Ako ste pratili prethodne tekstove, postupak je lakši nego što možda očekujete...

Kako doći do broja telefona koji vam je potreban? Možda ga već znate? Možda treba da pitate nekoga? Možda će vam on reći da broj ne zna, ali će vam zato dati broj nekoga ko bi taj broj mogao znati. Ta indirekcija je uvod u adresne režime industrijskih procesora...

Pojednostavljena definicija kaže da se programi sastoje od kopiranja podataka, aritmetike i uslovnih skokova. Zvuči jednostavno, ali prvi utisak obično vara...

Ako bismo grafički predstavili tok jednog programa, primetili bismo da se u njemu sve neprestano vrti u krug, kao na nekom vašaru. Koja je svrha toga?

Nije svejedno da li će neki potprogram skoknuti kod drugog u posetu ili će ga pozvati kao sebe. Upoznajmo nekoliko važnih instrukcija...

Pre nego što započne glavni tok programa, mikrokontroler treba da pospremi krš koji se zatekao u registrima i postavi neke parametre na željenu vrednost. Napišimo program za to...

Hardver i softver su ravnopravne komponente svakog mikroprocesorskog sklopa, pa u našoj školi elektronike prelazimo na asembler...

Kada sve povežemo i pustimo novoizgrađeni uređaj u pogon, on neće ništa raditi. Hardveru treba udahnuti život, pa počinjemo da pišemo prve programe koji će raditi na kontroleru.

Ako ste čekali na konkretne projekte, vaše strpljenje se isplatilo. Počećemo sa jednostavnijim uređajima, pa dokle stignemo... Uvek je tako u poslu razvoja!

U Las Vegasu je sve virtuelno: ptice, nebo, reke, vodopadi... autentična je samo kocka!

Videli smo kako kombinovanjem prostih logičkih kola možemo da dobijemo paralelne i pomeračke registre, dekodere i multipleksere, brojače i vremenska kola. Sada dolazimo u složenije i zabavnije vode: vreme je da u igru uvedemo mikroprocesore. Vežite se, polećemo!

Privodimo kraju teoriju rada sekvencijalnih kola, pa uskoro sledi praktičan rad sa mikrokontrolerima. Upoznajmo, dakle, brojače i pomeračke registre.

Flip-flop je najvažniji gradivni element u arhitekturi mikroprocesora, ali se on retko pojavljuje sam. Sretaćete ga u kordonima od po 8, 16 ili više elemenata...

Do sada smo posmatrali sklopove u kojima se signal kretao samo "sleva nadesno", ne mešajući se samom sebi u posao. Upravo otvaramo pandorinu kutiju digitalne tehnike iz koje je potekao flip-flop, osnovni gradivni element svakog mikroprocesora...

Pošto smo savladali faktografski pregled elektronskih komponenata, vreme je da započnemo sa praktičnim i, videćemo, znatno zanimljivijim pitanjima...

Poput svakog sistema koji drži do sebe, i digitalni sklopovi sadrže kola za manje popravke signala i doterivanje sitnih nesavršenosti...

Da li vas hvata užas od gužve zamršenih kablova svaki put kad zavirite iza kompjutera ili ispod stola? Možda je to zato što nemate pravi sto...

Postoje neka pravila koja treba poštovati kada se projektuju ulazni i izlazni sklopovi na digitalnim kolima. Ovoga meseca načinjemo tu važnu temu...

Kako se logički signali prosleđuju između digitalnih kola različitih familija i da li smemo da signal sa jednog kola tek tako dovedemo na ulaz kola neke druge vrste?

Sva logička kola imaju neke ulaze i izlaze, preko kojih komuniciraju sa ostalim kolima ili spoljnim svetom. Kako ta komunikacija izgleda na hardverskom nivou?

U savremenim kockarnicama sve je virtuelno - ruleti, žetoni, kockice, karte, čak i krupijei... samo su novčanici posetilaca stvarni. Stvarne su, doduše, i mašine, toliko stvarne da su zaslužile sajam u Londonu.

Elektronski uređaji su bili skupi i glomazni dok se neki "elektronski Gutenberg" nije dosetio kako da na pločicu mikrometarske debljine odštampa veliki broj komponenti. Tako su nastala integrisana kola čije oznake treba upoznati...

Logička kola su fina i osetljiva, ali kada njihovi signali treba da upravljaju snažnim izvršnim jedinicama, suptilnost se zamenjuje robusnim komponentama...

Prošlog meseca smo otvorili temu o tranzistorima. Sada ćemo detaljnije obraditi neke osnovne spojeve koji se koriste u digitalnim sklopovima.

Savremena digitalna elektronika zasniva se na samo jednom pronalasku - poluprovodniku, koji u nekim uslovima dozvoljava prolazak stuje, a u nekim ne. Kako on to radi?

Lako je razlikovati otpornik od tranzistora ili kondenzatora, ali ova škola je namenjena praktičarima, a najpraktičnije pitanje uvek glasi: "ko šta u uređaju radi?". Počećemo od elementarnih komponenata - otpornika i kondenzatora.

Do sada smo stvari predstavljali matematičkim jezikom, a sada ćemo videti kako ta matematika "radi" u praksi, kakav je tok podataka u digitalnim kolima

Zanimaju vas mikroprocesorski kontroleri ali ne znate odakle da počnete? U Beogradu se uskoro otvara "Digitalent", škola za digitalnu elektroniku. Istovremeno i u časopisu "PC" započinjemo kurs koji će pratiti zanimljivi projekti...

Uskoro se otvara privatna škola za digitalnu elektroniku "Digitalent". Još jedna škola kompjutera? Ne baš - ova se škola neće baviti funkcijom kompjutera, nego strukturom digitalnih sklopova i mikroprocesora.

Kompromisi su neophodni u svemu, pa i prilikom izbora novog digitalnog fotoaparata. Konkretnu odluku ne možemo da donesemo umesto vas jer samo vi znate šta vam treba, ali možemo bar da vas upoznamo sa karakteristikama koje treba imati na umu prilikom izbora i upotrebe.

Digitalne video kamere su male i jeftine, lake za rukovanje, a montaža i čuvanje snimaka dovedeni su do savršenstva. Dakle, možemo da snimimo sve što poželimo. Još kad bi rezultati bili bolji...

Veliki kapacitet uz male dimenzije i nisku cenu, lako održavanje i oko 1.000 ciklusa punjenja i pražnjenja... Sve to postoji ali, nažalost, ne u jednoj bateriji.

"Ako ne možeš da ih pobediš, ti im se pridruži" je staro pravilo koje su proizvođači profesionalne foto-opreme upotrebili u borbi protiv digitalne fotografije. Kako rade mašine koje fajlove sa vaših CD-ova brzo i sigurno transformišu u fotografije?

I pored magova, proroka, astrologa i njima sličnih, na Internetu postoji veoma jak lobi boraca protiv savremenog sujeverja. To su ljudi koji ipak veruju u nešto - u pobedu zdravog razuma.

Mnogo se govori o štetnosti zračenja monitora i mobilnih telefona. Panične reakcije sve češće se zasnivaju na glasinama, a optimistička gledišta na rezultatima naučnih istraživanja...

Postoji mnogo načina da se od digitalne dobije papirna slika, spremna za album. Bavimo se različitim principima, ali i praktičnim pitanjima...

Do pre nekoliko godina tačno se znalo šta je potrebno za fotografiju. Sada takva znanja treba sticati ponovo, u digitalnom domenu...

Jednostavan uređaj koji će osobama oštećenog vida pomoći da "osete" boje.

Univerzalnu alatku za digitalnu laboratoriju treba smestiti u odgovarajuće kućište... a onda je i primeniti!

U malo kućište smo spakovali logičku sondu, jednokanalni analizator, analizator protokola i frekvencmetar...

Vreme je da digitalni mikroprocesorski časovnik, predstavljen pre mesec dana, smestimo u kutiju...

Primenite znanje koje ste stekli prethodnih meseci - na redu je konkretna samogradnja mikroprocesorskog sata.

Programer mikrokontrolera 16C84 mora da savlada "neudobnu" tehniku korišćenja skromnog seta od 35 instrukcija.

Priču o arhitekturi Microchip-ovog PIC 16C84 završavamo opisom registara posebne namene i strukture interapta.

PC-jev Centroniks port je u startu bio jednosmerni, ali se danas zanimljivi rezultati dobijaju primenom njegovih novih opcija...

Posle spoljnih karakteristika, predstavljamo arhitekturu Microchip-ovog PIC16C84.

Kako je nastala i na čemu je zasnovana GSM tehnologija modernih mobilnih telefona?

Kada projektujemo uređaj na koji priključujemo periferijske jedinice, svaka ušteda na broju provodnika je dragocena, naročito kada se komunicira na veliku daljinu...

Novom generacijom mikrokontrolera proizvođači su "razmazili" konstruktore - nikada nije bilo lakše projektovati uređaj. Sve u svemu, pravi je trenutak da pokušata!

Naglo je porasla potreba za komunikacijama između digitalnih sistema. Voja Antonić predstavlja jedan od manje poznatih načina, kroz gradsku mrežu napona 220 V.

Pojavom mikrokontrolera, digitalni sistemi za akviziciju podataka su postali neuporedivo manji i jednostavniji. Voja Antonić ih sada ugrađuje umesto tahometara.

Voja Antonić razmišlja naglas o idejama koje bi konstruktori velikih displeja mogli da primene.

Kako da "naterate" programator EPROM-a da upisuje podatke u čipove koje inače ne podržava? Voja Antonić predlaže neobično rešenje...

Umesto teorijske tirade, Voja Antonić ovoga puta priča istinitu priču o rađanju jednog projekta koji je još uvek daleko od završetka.

Voja Antonić pravi programator mikrokontrola ne veći od kutije šibica, kome napajanje nije potrebno...

Poslednjih meseci na tržištu mikroprocesora događaju se veoma zanimljive stvari koje, po nekima, ugrožavaju čak i samu dominaciju Intel-a na ovom tržištu. Drugi će reći da je istorija učiteljica života i da je čak i u kratkoj istoriji mikroprocesora sve to "već viđeno", doduše na nižem nivou performansi. Voja Antonić vas vodi kroz čitavu istoriju mikroprocesora, od prvog 4004 do najmodernijih, kao što su P6, P7, DEC Alpha...

To što se brojni sistem sa osnovom tri ne pominje baš često, ne znači da Voja Antonić ne sme da ga primeni.

Šemu i funkciju logičke sonde sa analizatorom Voja Antonić je opisao u prethodnom broju, a sada su na redu praktična pitanja samogradnje.

U fotografskim radnjama, sada zatičemo samo priučene devojke... i ponekad Voju Antonića. Svraća li tamo zbog devojaka, ili ipak zbog mikroprocesora u savremenim foto mašinama?

Voja Antonić vam predlaže kako da primenite optokaplere u alarmnim centralama...

Šta su White Hat Bits i Black Hat Bits? Voja Antonić predstavlja instrument koji će vam pomoći da ih razlikujete.

Testirali smo jedan slide maker, a pored ocene, Voja Antonić se potrudio da nam objasni šta su slajd mejkeri i kako oni rade.

Put konstruktora računarske opreme nije jednostavan - Voja Antonić ovoga meseca opisuje rešenje problema koji ga je danima mučio...

Na primeru jednog meteorološkog uređaja, Voja Antonić demonstrira različite konstruktorske pristupe u projektovanju hardvera.

Voja Antonić će vam pomoći da za svoj dodatak ne realizujete posebno napajanje...

Nije prvi put da pišemo o tome kolike su potrebe naše industrije za uvođenjem automatizacije. Voja Antonić predstavlja industrijski kontroler proizašao je iz konkretnog projekta...

Kako napraviti uređaj koji komunicira sa PC računarom? Ovoga puta Voja Antonić opisuje vezu preko paralelnog porta.

Komunikacija tastature i računara nije tako jednostavna kao što to na prvi pogled izgleda. Voja Antonić u ovom broju predstavlja protokol.

Iskustvo nas ponekad navodi na potpuno pogrešan trag, ali iskočiti iz tog koloseka nije lako. A samo mali pomak može dati iznenađujuće jednostavna rešenja.

Rezultati novog kola konkursa za originalni projekat.

Uređaj koji ste sagradili treba da komunicira sa svetom. Voja Antonić opisuje jednostavan i jeftin način da takvu komunikaciju ostvarite: povežite sklop sa standardnom PC tastaturom.

U novembru su stigla četiri projekta - dva su nagrađena i ušla i "bubanj" za godišnju nagradu...

Epson je, za prenosive uređaje, razvio čitavu seriju minijaturnih matričnih štampača. Proizvođač povoljno nudi samo mehaniku, Voja Antonić je napravio interfejs...

Za treće kolo našeg konkursa pristiglo je pet projekata, svaki na svoj način zanimljiv...

Pošto je prošlog meseca izložio šemu i princip rada emulator EPROM-a, Voja Antonić ovog meseca prelazi na pitanja vezana za samogradnju ovog razvojnog alata...

Kompjuterske viruse prave ljudi kao što smo vi ili ja, ljudi pored kojih prolazimo na ulici i s kojima se družimo... Voja Antonić se pita kakvi su to ljudi?

Tri različita projekta, različita po prirodi ali slična po kvalitetu. Nije bilo lako dodeliti nagradu.

Voja Antonić predstavlja važnu alatku svakog projektanta - uz njegovu pomoć, napravićete pravi emulator EPROM-a...

Pokrovitelj nagradnog konkursa, firma Sei Elbatex iz Beča, je održala reč, pa čak i premašila obećano... svi učesnici su nagrađeni!

Voja Antonić predstavlja novi PIC mikrokontroler u kućištu sa samo osam nožica... najmanji na svetu!

"Panika je zavladala među izdavačima koji decenijama drže monopol na tržištu pisane reči. Hoće li im binarna mašina oteti hleb iz ruke?" - pita se Voja Antonić.

Svi smo barem jednom bili žrtve hirova računara: sve se zamrzne i... Kako da uređaje koje pravimo unapred obezbedimo od takvih problema?

Hardverska rubrika prelazi u akciju: uz podršku firme SEI Elbatex iz Beča, pokrećemo nagradni konkurs za projekte mikroprocesorskih uređaja...

Problem ulazno - izlaznih linija u PC-ju star je 15 godina. Ima li tome leka?

Voja Antonić opisuje samogradnju još jedne razvojne alatke, uređaja koji će vam pomoći da pronađete i ispravite greške na pločicama koje projektujete.

Računari ulaze u naše škole, ali izuzetno sporim koracima. Voja Antonić se pita možemo li nešto učiniti da se nastava informatike učini praktičnijom.

Od ovog meseca, Voja Antonić izlaže "cake" koje obezbeđuju lakše projektovanje multiprocesorskih sklopova.

Mikroprocesori su društvena bića, kaže Voja Antonić nastavljajući diskusiju o komunikaciji procesora na razvojnim i drugim pločama...

Voja Antonić će vam ovoga meseca pomoći da sagledate i rešite probleme projektovanja jednostavne kartice za PC računar.

Voja Antonić ovoga meseca završava projekat distributora, posvećujući pažnju rasporedu komponenti, izradi i, naravno, pratećem softveru.

Voja Antonić govori o pitanju koje izgleda vrlo jednostavno, ali koje će navesti na pogrešan trag čak i relativno iskusne korisnike računara - šta je, zapravo, kompjuter?

Sve više se govori o digitalnoj obradi slika, nije dovoljno samo poznavati program kojim se radi. Bar jednako važno je znati i elemente teorije boja. U prvim koracima pomaže vam Voja Antonić.

Voja Antonić se ovoga puta bavi rešenjem problema kontinualne memorije - kako napraviti sklop koji neće "zaboraviti" sve podatke kada ga isključite.

Ispunjavajući obećanje iz prošlog broja, Voja Antonić prezentira projekat ručnog terminala, koji će biti dobra prilika da se savladaju još neke tajne projektovanja hardvera i iskoristi univerzalna razvojna ploča sa mikroprocesorom 8031.

Kod kompjutera nikada nećemo naći preslikan način ponašanja ljudskog roda, u kome se radi ostvarivanja svojih interesa, ugrožavaju tuđi, podseća nas Voja Antonić. Mašine su zavisne isključivo od čoveka: koliko on humanosti ili surovosti iz svoje glave u njih unese kao svoj zalog, toliko nasledstvo će dobiti.

Svakom čoveku priroda je u gene zapisala lovački duh, ostao iz pradavnih vremena, a pojedine stvari ili događaji i danas, hiljadama godina kasnije, pokrenu ga. Voja Antonić je ubeđen da će displej to učiniti, jer vezuje pogled i pažnju na predmet koji se kreće. Na osnovu svih prethodnih tekstova, ovoga puta naš saradnik predlaže praktičan rad: napravite efektan uređaj za izlog.

Ipak je u ovoj zemlji ostalo još mnogo talentovanog sveta koji želi da kreira. Sve takve, a posebno zaljubljenike u mikroprocesore, obradovaćemo prvim u seriji tekstova o samograditeljskim poduhvatima. Zasučite rukave i, uz Voju Antonića, pokažite svoju konstruktivnost.

Softveraši se retko razumeju u hardver, ali se hardveraši moraju baviti i softverom. Voja Antonić piše o zamci na koju se može naleteti u toj klasičnoj podeli poslova.

Intel-ov mikroprocesor 8031 je veoma dobra platforma za projektovanje raznih kontrolera i sličnih uređaja. Voja Antonić opisuje njegovu hardversku i softversku arhitekturu, set instrukcija i primene.

Konstruktori su dočekali svojih pet minuta: sve je spremno za samogradnju razvojnog sistema Sherlock. Voja Antonić predstavlja projekat, opisujući mogućnosti uređaja i faze u razvoju jednog mikroprocesorskog sklopa. Tu su, naravno, i informacije o nabavci komponenata...

Ne kaže se uzalud da su kompjuteri čitav jedan svet koji živi neki svoj život. Voja Antonić uočava paralelu između istorije računara i "prave" istorije - trenutno ulazimo u barok, a neoklasicizam i romantizam tek dolaze...

Dokumentacija projekta Sherlock i uputstvo za samogradnju: Voja Antonić piše o pripremama za samogradnju, detaljno opisuje proces lemljenja (uz primere početničkih grešaka), puštanja u pogon i kasnijeg korišćenja uređaja. U specijalnom dodatku naći ćete i detaljnu elektronsku i montažnu šemu, spisak komponenti, opis pratećeg softvera i narudžbenicu za komponente.

Želite da se bavite razvojem mikrokontrolera ali vas muči nedostatak razvojnog sistema? Voja Antonić vam predlaže da razvojni sistem sami napravite - na jednoj PC kartici integrisan je emulator EPROM-a, 24-kanalni digitalni analizator, logička sonda, indikator prozivanja i sadržaja odabrane memorijske lokacije ciljnog sistema, frekvencmetar i brojač spoljnih događaja.

Iz dnevnika Voje Antonića: kako je projektovan i pokrenut jedan kontroler pomoću koga džinovska mašina, na osnovu dizajna nacrtanog na ekranu PC-ja, proizvodi veštačko krzno. Bilo je tu i dima i vatre i raznih problema, ali je najteže bilo sa Visual Basic-om.

Hackaday.com ponovo organizuje celodnevnu hakersku konferenciju u beogradskom Domu Omladine. Ako ste pre dve godine propustili ovaj spektakularni događaj, evo prilike da 26. maja ispravite grešku i da uzgred postanete vlasnik bedža-kompjutera čija fabrička vrednost značajno prevazilazi cenu ulaznice...

Zauvek je prošlo doba kad je samo mali broj srećnika mogao da oseti ukus života na drugoj strani sveta. Umesto skupog putovanja, danas svako može da načini virtuelnu turu, upozna ljude s bilo kog meridijana i da tako shvati gde bi voleo da živi. Slažete li se s tim? Ja - ni najmanje

Posle konferencije održane 9. aprila ove godine u Beogradu, Hackaday je 5. i 6. novembra održao još jednu međunarodnu hakersku superkonferenciju u Pasadeni, predgrađu Los Anđelesa. I ovoga puta se Srbija umešala u hakersku elitu...

Prepoznavanje oblika na bitmapi je jedan od najozbiljnijih programerskih problema. Objedinili smo nekoliko tehnika da bismo prepoznali broj na loptici za igru Bingo

Konstruktorima u oblasti digitalne tehnike nije lako. Oni moraju da ovladaju postupkom kritičkog odlučivanja, što znači da poštuju strogu logiku, i da u isto vreme budu kreativni, što podrazumeva potpunu slobodu. Kako pristupiti problemu na pravi način?

Devetog aprila je u Beogradu održan hakerski skup svetskih razmera - Hackaday je u Domu Omladine organizovao celodnevnu konferenciju koju je posetilo oko 350 ljubitelja digitalnog konstruktorstva iz 16 evropskih država i iz Amerike. Naročito nas je zanimalo hakersko takmičenje u dekodiranju šifre ugrađene u oficijelni bedž konferencije...

Hakerski časopis i blog HACKADAY će 9. aprila održati svoju prvu hakersku konferenciju u Evropi, a čast da bude domaćin pripala je Beogradu. Po dobrom hakerskom običaju, ulaznica za konferenciju je interaktivni bedž, koji će biti hakovan na jednoj od radionica. Bacimo pogled na taj projekat...

Hakerske konferencije su tek pre nekoliko godina postale standardna forma okupljanja, a već su stvorile svoju formu umetničkog izražavanja. Umesto ulaznice ili klasičnog bedža, posetioci dobijaju originalne mini-konrolere koji se nose oko vrata ili na reveru...

Prošlog mesaca opisali smo deset najboljih hakerskih projekata koji su konkurisali za nagrade koje dodeljuje Internet časopis Hackaday. Petnaestog oktobra je na hakerskoj superkonferenciji u San Francisku stručni žiri saopštio svoju odluku, a tri dana kasnije i ko je pobedio na drugom konkursu, za projekat koji ima najbolje šanse da se probije na tržište

Šta uradite kad zaboravite ključ od ulaza u zgradu? Ako postoji interfon, možda zazvonite kod komšije i zamolite ga da vam otključa električnu bravu, ili čekate da prođe neko ko će iza sebe ostaviti otvorena vrata. Postoji još bolje rešenje: napravite inteligentni interfon u vašem stanu!

Naizgled jednostavan problem generisanja slučajnih brojeva doveo je do stvaranja novih grana u matematici, elektronici i programiranju. I kad smo došli do ivice priznanja da ne možemo da ga rešimo na sveobuhvatan način, prve uspešne rezultate ponudila je kvantna mehanika

Za pouzdanu kripto-zaštitu nije dovoljna šifra s velikim brojem kombinacija. Važno je da se delovi poruke ne ponavljaju, da se isti izrazi ne koriste često, da se nikada ne šalje više poruka sa istom šifrom i da se nikada ne potceni pamet protivnika. Nacisti u II svetskom ratu nisu poštovali nijedno od ovih pravila što su saveznici umeli da iskoriste, na načine čak i zanimljivije od onoga što je prikazano u ovih dana popularnom filmu The Imitation Game

Predstavljamo projekat koji ilustruje predavanje na jednom hakerskom kongresu. Pokazuje se da su današnji univerzalni mikrokontroleri dovoljno moćni da preuzmu neke od zadataka za koje se, po inerciji, koriste glomazni personalni računari, sa sporim i nepouzdanim operativnim sistemima. Ovde je čitava igra smeštena u jedan čip

Negde na kraju sveta, u zelenim predelima Katalonije, jedna čudna zajednica sa nekoliko još čudnijih laboratorija pokušava da demonstrira koncept uređenja društva kojim prkosi današnjem materijalističkom svetu. Posetili smo Kalafo

Malo koja grana industrije je imala toliko različitih tehnologija kao fotografska. Kakva je to promena na pomolu u dobrim, starim foto-laboratorijama i šta donosi foto-printer Ciaat CTP 3010.

Nijedna tragedija do sada nije prošla bez misionara koji su nam podmetali teorije zavera. Zašto bi ove katastrofalne poplave bile izuzetak?

Jesu li ljudi hodali po Mesecu, ili je sve to snimljeno na Zemlji? Da li je virus AIDS-a stvoren u laboratoriji? Gde je sakriveno tajno oružje koje je izmislio Nikola Tesla? Ko nam ispira mozak HAARP antenama? Kako je moguće da nas svi mrze, kad smo mi narod najstariji? Teorije zavere nisu zaobišle ni informatički svet...

Razvojni tim koji projektuje uređaje za tržište ima dva zadatka: prvi je da kupac bude zadovoljan proizvodom, a drugi da to zadovoljstvo ne traje zauvek. Kako vreme ide, tako novi telefoni, tableti ali i kućni uređaji traju sve kraće...

Jeste li i vi dobili nenormalno visok račun za utrošenu električnu energiju početkom ove godine? Da li je to posledica baga u softveru? Istorija računarstva, nažalost, poznaje i bagove sa mnogo težim posledicama...

Tržište otvorenih sistema dugo je bilo podeljeno na skromne kontrolere i moćne kompjutere. Prazan prostor između njih sada je popunio Raspberry Pi, jeftin kompjuter veličine kreditne kartice koji hrabro konkuriše desktop računarima, i na kome možete da gradite i programirate.

Svi znamo da kompjuter radi uz pomoć elektronskih signala, koji mogu da budu u stanju 0 i 1. Tu su i neke logičke kapije čiji izlazi zavise od tih stanja... Da li biste se kladili u to?

Nalazimo se na pragu još jedne revolucije: eksperimentalna robotska vozila se već kreću po ulicama, a ljudi glume vozače tek koliko da ne bude panike. Hoćemo li uskoro prestati da vozimo?

Početkom septembra u galeriji O3ONE održana je neobična izložba. Svi eksponati su zasnovani sa svetlećim diodama, pa je izložba kategorisana kao LED Art, a naziv je bio "Čarolija svetleće tačke". Opisaćemo nekoliko interesantnih eksponata, iza kojih stoje još interesantniji projekti.

Početkom juna Panasonic je okupio novinare u Pragu da bi im pokazao svoj program LED rasvete. Šta je zapravo zasvetlelo kada je direktorski tim simbolično pritisnuo prekidač? I kada ćemo nove LED sijalice, sa grlom poput klasičnih, videti u prodavnicama?

U prostorijama Kiberpipe, ljubljanskog hacklab-a, održan je festival "Javna knjižara digitalnog doba", na kome je bilo reči o zakonskoj regulaciji autorskih prava tokom transformacije klasičnih biblioteka u elektronske.

Kada se s pojavom svake nove tehnologije ne bi menjao i pristup likovnoj umetnosti, verovatno bismo i danas bili na nivou pećinskog slikarstva. Nova umetnost XXI veka vezana je za LED svetla...

Milioni knjiga čekaju da budu digitalizovani i dostupni svakome ko poželi da zaviri u njih. Kako brzo skenirati čitavu biblioteku? Predstavljamo efikasno rešenje sa jednim robotizovanim nosačem i dva foto-aparata.

Neuronske mreže rade na sličnom principu kao ljudski mozak, pa im nisu strane ni greške svojstvene čoveku. Kako svesti broj grešaka na minimum?

Obrada podataka ne mora da bude deterministička i zasnovana na logici. Po ugledu na mozak, razvijeni su sistemi za rešavanje problema kod kojih algoritamski pristup nije primenljiv

Šta ako vaš protivnik u video-igri nije kompjuterski program, nego živo biće koje se zaista bori za život? Makar i jednoćelijsko...

Umesto što u pokušajima da stvorimo veštačku inteligenciju koristimo kreacionistički top-down model, možda je bolje preći na evolucionistički bottom-up model koji ne gradi kuću od krova, nego od temelja...

Klasičnim sijalicama je, kažu, odzvonilo - treba ih zameniti neonkama, štedljivim sijalicama, ili, ako želite najbolje rešenje, LED osvetljenjem. U čemu je zapravo razlika i kako u rafu punom sijalica izabrati ono što najviše odgovara vašem radnom prostoru?

Hardver i softver su ravnopravne komponente svakog mikroprocesorskog sklopa, pa u našoj školi elektronike prelazimo na asembler...

Uskoro se otvara privatna škola za digitalnu elektroniku "Digitalent". Još jedna škola kompjutera? Ne baš - ova se škola neće baviti funkcijom kompjutera, nego strukturom digitalnih sklopova i mikroprocesora.

Digitalne video kamere su male i jeftine, lake za rukovanje, a montaža i čuvanje snimaka dovedeni su do savršenstva. Dakle, možemo da snimimo sve što poželimo. Još kad bi rezultati bili bolji...

Novom generacijom mikrokontrolera proizvođači su "razmazili" konstruktore - nikada nije bilo lakše projektovati uređaj. Sve u svemu, pravi je trenutak da pokušata!

Pojavom mikrokontrolera, digitalni sistemi za akviziciju podataka su postali neuporedivo manji i jednostavniji. Voja Antonić ih sada ugrađuje umesto tahometara.

Na primeru jednog meteorološkog uređaja, Voja Antonić demonstrira različite konstruktorske pristupe u projektovanju hardvera.